Objašnjenja Kraljevskom Visočanstvu

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (26)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

Jedno objašnjenje koje naročito dugujem Vašem Kraljevskom Visočanstvu jeste u stvari u kojoj se sav moj greh i sva moja krivica najbolje vidi, a to je naša tajna organizacija. Ta sa čistim namerama tajna organizacija postala je, Vaše Visočanstvo, onda kad je Pijemont postao. Stvorio ju je g. Bogdan Radenković, onda turski rob koji je u srpskom Dvoru video samo svetinju, a u Srbiji svu svoju nadu. Eto, u tu sam stvar ja ušao u onim danima kad sam imao sve poverenje Vašeg Visočanstva i kad sam bio gotov da za veličinu ličnosti Vašeg Visočanstva sve učinim. Ulazeći u tu organizaciju, ja sam imao one ideje koje su Vašem Visočanstvu poznate pokretanjem ‘Pijemonta’, a u nju sam ušao sa punom verom da sarađujući u njoj ujedno budem sluga Vaše ličnosti, jer je sav rad trebao docnije u istoriji da bude zapisan na zlatnom listu Vaše vladavine. Kad se prva intriga pojavila, iz neshvatanja same stvari, ja nisam bio dovoljno odlučan i da Vaše Visočanstvo bez ikakvih zaobilaženja obavestim. Tu ja nalazim svu moju tešku pogrešku, a tu joj je i sva težina. Da mi to Vaše Kraljevsko Visočanstvo oprosti, može samo tako ako se naoruža punom merom kraljevske milosti.

Ja se usuđujem da Vaše Kraljevsko Visočanstvo uverim da u ostalom sav rad te organizacije i sav moj rad u njoj tako je čist i lojalan da ga uvek mogu izneti pred Vaše Kraljevsko Visočanstvo bez zazora, jer u njemu nema ničega za šta ne bih mogao slobodno pogledati u oči Vaše Kralj. Visočanstvo i to i pred ljudima i pred Bogom. Zbog ovoga sam i bio sačuvao ustav te organizacije, da ga Vašem Kraljevskom Visočanstvu prvom prilikom pokažem, a pukov. Milutina Lazarevića i majora Radoja Jankovića molio sam da mi kod Vašeg Visočanstva spreme prijem, onaj koji sam uvek kod Vašeg Visočanstva nalazio.

Uostalom, iz istrage je Vaše Kraljevsko Visočanstvo moglo videti da ta organizacija nije više u životu. Ljudi koji su u toj organizaciji bili, imenima i radom svojim i požrtvovanjem pokazuju koliko je ta organizacija bila daleko od kakvih zadnjih namera. U njoj su bili članovi oficiri na koje je Vaše Kraljevsko Visočanstvo moglo uvek da računa i moći će i ubuduće da računa.

Pretresom svega ovoga pred sudom, Vaše Kraljevsko Visočanstvo, donekle se profanišu i osećaji koji treba da se smatraju svetim. Pred publikom koja ne ume da oseća i da razume, iznose se svi naši odnošaji i bacaju ljudi velikih imena, a o svetinjama (o imenu Vašeg Visočanstva) čuju se reči koje predstavljaju sakrilež, psovke itd. Zašto sve to?! Zato što je u glavama nekih novinara, profesionalnih policijskih službenika i plašljivih političara konstruisana posve nedotupavna konstrukcija nekog prevrata!

Ja Vas preklinjem, prekinite ovu stvar. Nemojte dopustiti da Srpski vojni sud za oficire dovršava osudu austrijskog sarajevskog suda. Nemojte dopustiti da sud za oficire udari žig izdajstva na čelo oficira koji su maštali za oslobođenjem sveg srpskog plemena a u slavu Vašeg imena. Nemojte dopustiti da tom presudom i osudom budu pogođeni toliki živi oficiri koji su čestito služili Vašem Veličanstvu, a čestito će i dalje služiti. Nemojte dopustiti da se tom osudom žig izdajnički udari na svetli spomen mnogih oficira koji su pali na bojnom polju i čija uspomena ima da bude hrana duševna novim pokolenjima našega naroda.

Kraj