Protić pati od manije gonjenja

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (4)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

Stojan Protić je izjavio da, prema Pijemontu od 28. februara 1914, u vojsci postoji pretorijanstvo, da jedna šačica oficira koja ima svoj list „hoće da drži u zaptu ne samo ceo oficirski kor, nego hoće da zaviliči i vladu i zakonodavno telo“. Pijemont je u istom broju odgovorio da Protić pati od manije gonjenja, da „ubija ugled Srbije na strani svojim nedokazanim tvrdnjama“, da u pobedonosnoj srpskoj vojsci postoji razjedinjenost i da nekoliko oficira „seju obema šakama razdor u oficirskom koru“. Jedan radikalski poslanik, Milorad Protić, tokom debate optužio je zaverenike da spremaju državni puč. „Ministar vojni treba da pripazi na ove oficire koji imaju želju da dođu na upravu zemlje, izmene Ustav i uzmu vlast u svoje ruke. Vlada je pozvana da toj štetnoj struji stane na put, da u zemlji ne bi nastupili zapleti“, javljao je Pijemont 28. februara 1914.

Stojan Protić je nastavio da vrši pritisak na zaverenike i naredio je da se povede istraga povodom vesti da je u Oficirskoj zadruzi izvršena pronevera. Navodno, novac je davan za potrebe Pijemonta. U isto vreme usledilo je penzionisanje generala Damjana Popovića, jednoga od najstarijih zaverenika, koji je komandovao trupama u Makedoniji.

Pijemont je u broju od 19. maja, pod naslovom „Vlada i Kruna“, pisao da „vlada i njeni privrženici predstavljaju jedan buljuk državnih anarhista, koji iza busije dobrih položaja i rđavih zakona i uredaba štete interese državne, ruše moral, ubijaju autoritete i pljačkaju kase… Radikalizam se danas sveo na jednu gomilu ljudi pocepanih savesti koji naleću ne samo na narodnu kasu i državnu kasu već i na vojsku… Ovih dana se u našoj otadžbini vodi borba između vlade i vojske… Situacija u zemlji veoma je ozbiljna. S jedne strane imamo vladu koja hoće da se po svaku cenu održi na vlasti, a s druge strane imamo ne zadovoljan ceo oficirski kor i celu skupštinsku opoziciju. Vladaru se u takvoj situaciji nije nimalo teško opredeliti. Radikalska kruška je već odavno toliko zrela da je Kralj svojom palicom treba što pre da omlati. Uviđavni i za vojsku zabrinuti Vladar, to će, svakako, uskoro i uraditi. Svaki drugi izlaz iz ove teške i opasne situacije bio bi nemogućan“.

Stojan Protić je naročito napadan, kako zbog mobilisanja policije protiv zaverenika, tako i zbog stanja u Makedoniji. Pijemont je 21. maja 1914. godine pisao: „U novooslobođenim krajevima pravi je pakao. Stojanovi policijski činovnici, zaštićeni svojim svemoćnim ministrom, postali su pljačkaši i haramije. Nema mesta u Novoj Srbiji koje nije opljačkano od tih uniformisanih haramija. Sve je sam lopov i pljačkaš… Bez opasnosti da u zemlji ne nastupe pobune i anarhija, ovaj se režim ne sme više ni trenutka trpeti… Ostaje sada da i drugi ustavni faktori progovore…“

U Skupštini je opozicija vodila paralelnu akciju sa zaverenicima. Zaverenici su preko načelnika Glavnog generalštaba, generala Radomira Putnika, izvršili pritisak na kralja Petra da smeni Pašića. Prema jednoj verziji, stari kralj je bio dao reč generalu Putniku da će to učiniti. U broju od 28. maja Pijemont je nazivao Radikalnu partiju „živim lešom“ i pisao: „Sede državničke glave s dugim velikožupanskim bradama imaju da odu u zaborav. Crnci su svršili svoje.“

Sa svoje strane, Pašićeva vlada preduzimala je sve mere da se održi na vlasti. Policija i žandarmerija bile su stalno na oprezu. Žandarmi su dobili naređenje da pucaju u meso ako oficiri krenu s vojskom. Politika je već 9. maja javljala da je vlada podnela kralju Petru ukaz o penzionisanju pukovnika Apisa, Vojislava Tankosića i još dvojice viđenih zaverenika, ali da je kralj Petar odbio da to potpiše.

Nastavlja se