Služiti istovremeno Bogu i đavolu se ne može

Mihal Ramač: 1993 – GODINA KOJU SU POJELE NULE /25

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja”, „S one strane snova” i „6. oktobar”, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2013. godine.

Televizija uverljivo dočarava razliku između dva skupa: na jednom su svečano obučeni ljudi sigurni u sebe i svoju partiju, na drugom je neuredna masa iz koje se veštom montažom izdvajaju bradati likovi u crnim šubarama, koji ulivaju uznemirenje i strah.

U Banjaluci su uoči izbora u Srbiji minirani Turbe Ferhat pašinih barjaktara, Halilpašino turbe i Sahat kula. U Karlovcu je na Božić po novom kalendaru minirana zgrada Eparhije Srpske pravoslavne crkve. Izveštač Politike iz Nevesinja objašnjava: „U Hercegovini, kao uostalom i u celoj bivšoj Bosni, među sve tri zaraćene strane termin „etničko čišćenje“ se ne priznaje Proterivanje neprijateljskih vojnika i stanovništva sa kompaktnih teritorija doživljava se kao preduslov za normalan život posle rata“.

Slobodan Milošević koristi izbornu tišinu da bi primio predstavnike ruske firme Gasprom i Progresa, koji su potpisali ugovor o izgradnji južnog kraka gasovoda kroz Srbiju – od Dimitrovgrada preko Niša do Pojata. Televizija i radio bezbroj puta dnevno ponavljaju kakve perspektive i boljitak donosi ovaj poduhvat.

Kostadin Pušara, rukovodilac takozvanog tima za konsolidaciju Dafiment banke, dva dana uoči izbora izjavljuje da je višemesečno sređivanje pri kraju. Banka poseduje 611 slika 172 naših umetnika – Milića od Mačve, Miće Popovića, Milana Konjovića, Koste Bradića i drugih. Ima i stanove, poslovni prostor, deonice u mnogim kompanijama, pa će na taj način obezbediti novac za vraćanje duga svim štedišama. Mnogi prevareni ulagači još jednom će poverovati i glasati za socijaliste, uvereni da time glasaju – za Srbiju. Za Srbiju! – to je geslo Miloševićeve partije.

Od 3. do 16. decembra Drugi dnevnik u proseku je trajao 110 minuta. SPS dobila je šest puta više vremena nego sve ostale stranke zajedno.

Od sedam miliona birača na izbore 19. decembra izašlo je 62 odsto. Patrijarh Pavle je u obraćanju vernicima povodom praznika Svetog Nikole rekao: „Služiti istovremeno Bogu i đavolu se ne može, jer kada se navikne na zlo, činiti dobro čoveku je teško“. Do većine vernika ta poruka nije doprla. Ako i jeste, ipak su zaključili da je zemaljska vlast moćnija od duhovne i da je bolje pouzdati se u režim.

Nastavlja se

Knjige

Od početka godine objavljeno je deset puta manje knjiga nego lane. Radomir Radovanac, predsednik Zajednice izdavača Srbije, upozorava: „Gubimo čitavu generaciju pisaca koji nemaju mogućnosti da objavljuju i čiji rukopisi čame po uredničkim ladicama. Autorska prava stranih pisaca ne možemo da dobijemo, a kada nam i to pođe za rukom, ne možemo da platimo pa se sramotimo pred svetom za hiljadu-dve maraka.“

Izlaze iz štampe Eseji Dragana Velikića i njegov roman Hamsin 51; Sudbina i komentari Radoslava Petkovića; Ubistvo s predumišljajem Slobodana Selenića; De bello civili te Priče u nestajanju i politički spisi Svetislava Basare, Bordel ratnika Ivana Čolovića. Objavljuju i pesnici: Miodrag Pavlović Nebo u pećini, Jovan Hristić Nove i najnovije pesme. Stihovi Simona Simonovića izlaze pod naslovom Snovi na okupu, Zorana M. Mandića – Radovi na putu. Vojin Dimitrijević objavio je studiju Neizvesnost ljudskih prava, u kojoj analizira put od samovlašća ka demokratiji. General Veljko Kadijević napisao je knjigu Moje viđenje raspada. Drugačija vrsta svedočenja o vremenu je Sarajevska knjiga mrtvih Josipa Ostija. Petar Janjatović priredio je Pesme bratstva i jedinstva, antologiju rok poezije SFR Jugoslavije. Objavljen je prvi Srpsko-holandski rečnik, sastavila ga je Jelica Novaković Lopušina. Oni koji spas od ružne stvarnosti traže u knjigama čitaju i Vreme reči Borislava Pekića, Genealogiju morala Fridriha Ničea, Krišku vremena Živojina Pavlovića, Hleb i vino Fridriha Helderlina, Moje burne godine i Pristup u svetlost Miroslava Josića Višnjića, Zemaljski ražanj Danice Vujkov ili eseje o značenju komičnog Anrija Bergsona pod naslovom Smeh.