Štetni zahtevi policijske vlasti

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (16)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

„Da bi pak njegov dolazak u Srbiju bio ostao neopažen i da bi mogao preneti i to oružje, utvrdili smo da se ovog puta Malobabić vrati preko Drine, putevima koji nam za takve slučajeve stoje na raspoloženju, a kojom bi prilikom g. Malobabić proverio pouzdanost tih puteva i organizovao brže prenošenje izveštaja. Kako je u to vreme putovao na svoje novo postavljenje i komand. tog graničnog odseka major LJub. Vulović, ja sam ih međusobno upoznao, što je bilo i potrebno i korisno za dalji rad, i sa njima se sporazumeo da zajed.no i otputuju.

G. Malobabiću i majoru Vuloviću sam preporučio da o ovome radu Gl. Đ.štaba apsolutno nikome ne govore, pošto smatram da rad Gl. Đ.štaba u ovom pravcu ne treba da se saopštava nikome, pa ma to bila i službena lica koja za sam taj rad nicy neophodno potrebna.

Ovakvu preporuku sam izdao i podvukao obojici još i stoga što mi je g. Malobabić napomenuo da iz Narodne odbrane pokazuju izvesnu radoznalost u pogledu rada Malobabića u ovom smislu, pa su mu povodom toga čak tražili da se izjasni i opredeli sa kim hoće da radi, sa Narodnom odbranom ili Gl. Đ.štabom!

Dajući Malobabiću ovakvu preporuku odnosno rada Gl. Đ.štaba, ja sam ga savetovao da i dalje ostane na raspoloženju i Narodnoj odbrani za njene ciljeve, ukoliko je to moguće, pored poslova koji mu se iz Gl. Đ.štaba budu davali.

Kao što se iz dovde iznetog vidi: Malobabićev prelaz preko granice na Drini odobrio sam ja u interesu same službe. Prenos 4 revolvera i municije odobrio sam takođe nalazeći da to nije naoružavanje našeg stanovništva u Bosni, a i da se u ovo posvete i da ovo sve mogu znati samo ona službena lica koja su za sam posao neophodno potrebna, preporučio sam takođe ja, nalazeći da se tajnost posla može samo tako i očuvati.

O prenosu bombi nije mi poznato, i moguće je da je Malobabić poneo i molio da mu se istim putem prenese i ručni kofer, koji je na putu za Beograd poneo, a koji se u aktu načel. okruga podrinjskog pominje sa tvrđenjem da su u njemu bombe.

Ovom prilikom čast mi je izvestiti da sam od komand. čete granične trupe u Šapcu i Loznici doznao da se od strane članova Narodne odbrane zahteva od naših poverenika koji su i članovi Narodne odbrane da naredbe koje dolaze od vojnih vlasti ne primaju i da sav rad vojne vlasti dostavljaju čl. Narodne odbrane u Šapcu, a tako isto da i policijske vlasti traže da o radu vojnih vlasti budu obaveštene. Nalazeći da su ovi zahtevi i policijske vlasti i Narodne odbrane štetni po povereničku službu Gl. Đ.štaba, meni je čast moliti za dejstvo, da se po ovome učini potreban korak i da se Narodnoj odbrani, ukoliko je ona ovlaštena za rad van granica, dostavi da u pogledu rada Gl.Đ.štaba njen rad treba da je na usluzi, a ne na smetnji i da radoznalost njenih članova u pogledu rada Gl. Đ. štaba nije na svom mestu i izlazi van granica njenih zadataka. Za policijske vlasti pak molim da se u ovom smislu i izdadu potrebna uputstva, kako bi se izbegle štetne posledice za sam rad Gl. Đ.štaba.

Na završetku ovog izveštaja čast mi je izneti svoje mišljenje da ovaj predmet ne bi ni postao da nema tih neumesnih zahteva pojedinih članova Narodne odbrane i da policijske vlasti imaju u pogledu rada vojnih vlasti i saradnje njihove s vojnim vlastima potrebna uputstva, pošto je uspeh rada, naročito u službi povereničkoj, umnogome olakšan harmonijom u radu sviju vlasti i u poverenju u radu pojedinih vlasti u svome delokrugu.“

Nastavlja se