U opticaju ima oko milijardu dinara

Neki građani kao najveće zlo pamte januar, kad je inflacija iznosila zastrašujućih 315 miliona posto, a prosečne plate dvadesetak maraka, kada gotovo polovina fabrika i preduzeća nije radila, kada su se cene računale u milijardama. Nezaposlenima, većini penzionera i onima koji su na prinudnom odmoru bilo je podjednako teško tokom cele godine. Pri njenom kraju prosečne plate iznosile su 250 dinara. Privreda koristi gotovo tri četvrtine kapaciteta. Inflacija je, zvanično, na nuli. Marka zvanično košta dinar, na crnom tržištu dinar i po. Doček 1995. u novosadskim hotelima košta od 70 do 90 dinara.

Prošlog decembra većina je živela na ivici bede i očaja. Decembra 1994. većina veruje da je najgore prošlo. Najveću zaslugu za to ljudi pripisuju Dragoslavu Avramoviću. Ekonomisti upozoravaju da je rano za slavlje. Većina od stotinak banaka i dalje je nelikvidna, mnoge su na ivici kolapsa. U opticaju ima oko milijardu dinara. Banke raspolažu samo jednim procentom tog iznosa, ostatak je u sivoj zoni. Srbijom vladaju tri lobija: špekulantski, dužnički i monopolski. Iza sva tri stoji režim, odnosno ličnosti bliske Miloševiću.

Najuspešnija firma u Srbiji je Naftna industrija, među prvih deset su i: Zastava, Elektroprivreda, Progres, Generaleksport, Prva iskra – Barič, Sartid – Smederevo, RTB Bor, ŽTP Beograd, Industrija kablova Jagodina. Najuspešniji privrednici su Miodrag Kostić, Mihajlo Svilar i Rajko Unčanin.

Najveći optimista je Milošević. On poručuje: „Nesumnjivo je da smo u pogledu mira napravili ogroman korak, uključujući i početak otapanja sankcija koje pritiskaju našu zemlju. U pogledu ekonomskog razvoja takođe je postignut veliki uspeh u ostvarivanju ekonomskog programa. A u pogledu borbe protiv kriminala napravili smo niz radikalnih koraka, koji će dati rezultate za duže vreme, na koje su bili usmereni“…

Guverner Avramović je oprezniji: „Prema onome što nas čeka ovo do sada je bila pesma, ali to je i prilika da se promeni naša tehnološka, ekonomska i finansijska struktura“. Deda Avram smenjen je posle dve godine, čim se ozbiljnije suprotstavio Miloševiću. Dvadeset godina kasnije, dinar vredi 120 puta manje nego u vreme kad je uveden.

Kraj

***

Guverner NBJ Dragoslav Avramović postao je idol nacije. Grupa penzionera iz Bijelog Polja počela je u junu dobrovoljno da prikuplja novac kojim bi se podigao spomenik superdinaru i njegovom tvorcu. Povodom 50-godišnjice oslobođenja Zrenjanina Avramoviću je uručena Povelja počasnog građanina. Guverner NBJ proglašen za počasnog člana Saveza pedagoga Jugoslavije. Industrija hemijskih i izolacionih proizvoda DD Grmeč proglasila je Avramovića svojim počasnim članom. Avramoviću je uručena Plaketa i Medalja Saveza boraca – za izuzetan trud i patriotizam. Robna kuća Simpo u Beogradu uručila je Avramoviću skulpturu s njegovim likom. Institut za onkologiju i radiologiju Srbije dodelio je Avramoviću povelju. Guverner NBJ dobitnik je nagrade Stvaralac godine koju dodeljuje Jugoslovenska autorska agencija. Dragoslav Avramović proglašen je za najvećeg inovatora. Proglas je donelo Veće saveza sindikata Srbije.

****

Od početka 1991. do oktobra 1994. u Beogradu je bilo 280 ubistava. Svako četvrto ostalo je nerazjašnjeno. Život je jeftin: za ubistvo se plaća od 500 do dve hiljade maraka.

***

Podgorička revija Istok objavila je listu najuticajnijih Crnogoraca u Srbiji. To su: Slobodan Milošević, Milorad Vučelić, Željko Ražnatović Arkan, Radoman Božović, Vukašin Maraš, Milija Zečević, Vojin Lazarević, Marko Nicović, Branko Bulatović, Matija Bećković, Danica Drašković i Vuk Bojović…

***

Prvi put otkad je postao glavni grad, Knin je proglasio počasnog građanina. Te časti udostojen je Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba.

***

Jugoslavija je jedina država na svetu u kojoj se naplaćuje taksa za odlazak u inostranstvo. U novembru ta taksa je poskupela sa deset na dvadeset dinara po osobi, te sa 30 na 50 dinara za automobile.

Kraj

Od sutra novi feljton

Masimo Kampanini – „Istorija Srednjeg istoka“, (Izdavač: Clio, prevela sa italijanskog Nela Britvić) Kampaninijeva knjiga proučava istoriju prostora poznatog kao Srednji istok. Ovaj naziv nastao je u sklopu evrocentrične perspektive s kraja 19. veka, označavajući tada, kao i danas, prostrane teritorije od Maroka do Irana. Razmatraju se najvažniji trenuci istorije i politike na ovim prostorima, koje autor povezuje zajedničkim imeniteljima.