Bez mehanizma kontrole veze lekara i farmaceutskih kompanija

Esnafsko udruženje lekara, Lekarska komora Srbije, kao i njeni organi – sudovi časti, odluke o konkretnim slučajevima donose po završetku redovne sudske procedure, odnosno kada presuda postane pravosnažna.

– Ukoliko se dokaže da u postupcima lekara sa Onkološkog instituta ima elemenata nesavesnog lečenja, reč je o delu koje je kažnjivo prema Krivičnom zakoniku. Nesavesno lečenje je, kao i korupcija, ako bude pravosnažno dokazana, nedostojno lekarske profesije, a lekar u oba slučaja gubi licencu na određeno vreme – kaže za Danas Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, podsećajući da na suprotstavljanje korupciji u zdravstvu lekare obavezuje i Etički kodeks.

Ona objašnjava da se i ranije zalagala za kodeks farmaceutske industrije, kakav postoji u Evropi i svetu, koji bi do detalja propisivao način saradnje sa lekarima. LKS takođe predlaže da bi za držanje nekomercijalnih predavanja lekari trebalo da potpisuju izjavu (i overavaju je u sudu) da ne postoji konflikt interesa.

– Kodeks privrede je – profit. Kodeks struke, ako je „marketinški potez“, često u praksi ništa ne vredi. Nema borbe protiv korupcije bez učešća profesije. Kodeksi, koji nisu u pravnom sistemu, imaju vrednost u profesionalnim organizacijama. Ovo što se dogodilo sramota je za profesiju, kaže za Danas farmaceutkinja Vukosava Stefanović iz udruženja Farmaceutsko jezgro.

Na pitanje da li se i kako veza farmaceutske industrije, s jedne, i lekara i klinika s druge strane, može staviti pod kontrolu, ona kaže da je teško tu spregu uopšte otkriti i dokazati bilo kakve aktivnosti.

– Iz tih razloga, lekari u svetu – predavači koji sarađuju sa farmaceutskom industrijom, pre izlaganja o leku na stručnom skupu jasno se izjašnjavaju da su u sukobu interesa. Jasno se pravi razlika i između naručenih i nezavisnih istraživanja. Granica korupcije pređena je već i činjenicom da je u svetu dozvoljeno reklamiranje lekova – kaže Stefanovićeva.

„Granicu“ je teško postaviti, smatra naša sagovornica, ako se to ne postigne i kroz etički kodeks, odnosno bez uključivanja profesionalnih asocijacija.

Nije nepoznanica da lekari putuju na stručne skupove o trošku farmaceutskih kuća, kao i da farmaceutske kuće sponzorišu kongrese, a za to (treba li naglasiti) očekuju protivuslugu. S druge strane, ta oblast regulisana je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.

Stefanovićeva smatra da bi komore, kao esnafske asocijacije, trebalo same da prikupljaju podatke o tome koji profesori što drže edukaciju (koju predviđa i obavezno obnavljanje licence), sarađuju sa farmaceutskom industrijom.

Fond INOVIA, koji okuplja proizvođače inovativnih lekova u Srbiji, pre dve godine usvojio je Kodeks ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept, kao i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima. Među članovima Fonda INOVIA je i Astra Zeneka, čija su se dva menadžera našla među četvoro osumnjičenih za davanje mita. U toku jučerašnjeg dana niko iz Fonda nije odgovarao na pozive.

Farmaceutska kompanija Astra Zeneka saopštila je juče da „poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi“. Kako se navodi u saopštenju, Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova.

Tužilaštvo traži pritvor

Pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu juče popodne počelo je saslušanje osumnjičenih za primanje i davanje mita u aferi citostatici. Kako je saopštio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, sudiji su privedeni direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenad Borojević, načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije Zoran Bekić, direktorka apoteke u Institutu Ivana Popović, pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoran Tomašević. Pred sudiju su izvedeni i uhapšeni predstavnici farmaceutskih kompanija – generalni direktor „Roš“ Vojislav Petrović, direktor onkološkog sektora kompanije „Farmasvis“ Andrej Soretić, šef poslovne jedinice farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“ Predrag Marinković, i produkt menadžer iste kompanije Ana Matović.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv njih osmoro, kao i protiv naučnog savetnika za kliničku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije „Merk“ Renea Kautza, ali i zahtev za određivanje pritvora. Sumnja se da su svi osumnjičeni u periodu od marta 2007. do kraja 2009. godine nezakonito sprovodili postupak javnih nabavki, unapred dogovarajući i određujući farmaceutske proizvođačke kompanije koje će dobiti posao isporuke za pojedine vrste citostatika sa „B“ i „C“ liste za Institut za onkologiju. Njima su unapred saopštavani podaci o potrošnji citostatika, planiranim postupcima javnih nabavki, dostavljane informacije neophodne za sačinjavanje najpovoljnije ponude, a potom donošene odluke i zaključivani ugovori o kupovini citotoksičnih preparata. Osumnjičeni iz Instituta su, na ime toga, od pomenutih kompanija primali poklone i to u vidu gotovog novca, a pored toga na njihovo ime su uplaćivani i odgovarajući novčani iznosi po osnovu navodnih autorskih honorara.

Ministarstvo demantuje Zlatu Đerić

Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da je u ranijem odgovoru na pitanje poslanice Zlate Đerić, da se snabdevanje citostaticima vrši u postupku javne nabavke koje obavljaju zdravstvene ustanove za lekove sa liste B, odnosno Republički zavod za zdravstveno osiguranje za lekove sa liste C. Takođe se navodi da Ministarstvo zdravlja nije naručilac u postupku javne nabavke, a naveden je i spisak veledrogerija koje su tokom prošle godine snabdevale pet dečjih onkologija u Srbiji. U odgovoru se navodi da je u Institutu za onkologiju u toku vanredna provera kvaliteta stručnog rada. Analizira se dokumentacija pacijenata u Službi za medikalnu onkologiju, Službi za pedijatriju i Odeljenju apoteke. Posebno je proveravaju medicinski postupci u primeni citostatika u pogledu vrste indikacije, načina aplikacije, kombinacije i doze citostatika, kao i vremenskih intervala koji se primenjuju u hemoterapiji.