Odluke o puštanju i vraćanju u pritvor, ili obrnuto, obeležile su pravosudnu scenu poslednjih desetak dana u Srbiji. Tako je vlasnik preduzeća Zekstra i Veterinarskog zavoda Zemun Dragan Đurić nakon kraćeg zadržavanja ponovo pušten iz pritvora, u drugoj istrazi koja se protiv njega vodi. Đurić je priveden u petak zbog zloupotreba sa preprodajom mineralnih đubriva u aferi „Azotara“, ali je odmah narednog dana pušten, pošto mu je Specijalni sud u Beogradu izrekao meru zabrane prilaženja i sastajanja sa određenim osobama (mogućim svedocima).
U istoj istrazi u vezi sa pančevačkom Azotarom u petak su privedeni i Tihomir Trišić, vlasnik firme Akter, poznat javnosti kao izdavač istoimenog nedeljnika i urednik internet portala, kao i Milan Divljak, vlasnik preduzeća „Staša“. Njima dvojici određen je pritvor do 30 dana.
Đurić, koji je i predsednik FK Partizan, u januaru ove godine u pritvoru je proveo 10 dana, u istrazi privatizacije Veterinarskog zavoda, a u policiju je došao sam, odazivajući se pozivu za saslušanje. Tada mu je sud odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva, uz mogućnost da položi jemstvo, što je on i učinio dostavljajući dokaz o upisu hipoteke na nekretninu u vrednosti od dva miliona evra. Veterinarski zavod je privatizovan 2005. kada ga je kupila kompanija Zekstra i to je jedna od 24 sporne privatizacije, označene na listi Saveta za borbu protiv korupcije i EU. Iz FK Partizan prekjuče je saopšteno da ove istrage ne utiču ni na koji način na rad kluba, pošto je reč o poslovanju Đurićevih privatnih firmi.
U Đurićevom slučaju između dva pritvaranja u dve različite istrage je vremenski period duži od pola godine, dok je u skorašnja dva slučaja reč o nekoliko dana. Naime, direktor aerodroma „Nikola Tesla“ Velimir Radosavljević uhapšen je 2. jula, pod sumnjom da je oštetio aerodrom za 207 miliona dinara u poslu sa niskotarifnom mađarskom avio-kompanijom Viz er. Nakon saslušanja nije mu određen pritvor, a portparolka Višeg suda Dušica Ristić izjavila je agenciji Tanjug da je sudija zaključio da je prikupljanje dokaza prevashodno vezano za materijalnu dokumentaciju. Dalje, tužilaštvo nije navelo ni koje su to okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao na slobodi da utiče na svedoke, dodala je Ristićeva. Navod tužilaštva da je Radosavljević i dalje generalni direktor aerodroma, pa bi mogao da ponovi delo, prema njenim rečima, nije dovoljan, jer je puka činjenica gde je neko zaposlen. „Radosavljeviću nije određena nikakva mera“, naglasila je Ristićeva. Međutim, sedam dana kasnije sud je saopštio da je prigovor tužilaštva uvažen i Radosavljeviću je određen pritvor do 30 dana, koji se računa od dana kada je priveden. Rečeno je da je to učinjeno „zbog okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi mogao uticati na predložene svedoke“.
Drugi slučaj je privođenje Milana Jankovića, predsednika Privredne komore Beograda i Ivane Zeljković, generalnog sekretara. On je uhapšen 30. juna zbog sumnji da je nezakonito stekao stan od 102 kvadratna metra i oštetio komoru za 22 miliona dinara. Zeljkovićeva je osumnjičena za pomaganje. Oni su pušteni da se brani sa slobode 2. jula, kada im je izrečena mera zabrane komunikacije i sastajanja sa potencijalnim svedocima. Janković se tokom saslušanja, prema medijskim informacijama, branio ćutanjem. Međutim, 9. jula sud je, nakon žalbe tužioca, preinačio odluku i odredio im pritvor oboma do 30 dana.
Osnovi i ukidanje
Pritvor se određuje po četiri osnova – opasnost od bekstva, zatim opasnost od uticaja na svedoke i uništavanja dokaza, zatim zbog mogućnosti da se ponovi delo, i na kraju, zbog uznemiravanja javnosti. Kada je reč o dužim boravcima u pritvoru, prvi osnov može da se „neutrališe“ polaganjem jemstva, zatim završetkom istrage gde su svedoci dali izjave a dokazi prikupljeni, i konačno kada se proceni da je „protokom vremena“ prestalo uznemirenje javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
