Milorad Ulemek Legija svedoči bez privilegija

„Legija leži i ležaće u zatvoru i dalje“, rekao je između ostalog Vučić. On je dodao da postoje još dva svedoka koji potvrđuju Legijin iskaz, ali da se njihov identitet drži u tajnosti. Prema Radisavljevićevim rečima, Ulemek je vrlo detaljno opisao na koji način su pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti ubili novinara i izdavača Slavka Ćuruviju.

– Imam veliki profesionalno zadovoljstvo da potvrdim informaciju da su lišeni slobode bivši pripadnici Državne bezbednosti – Milan Radonjić i Ratko Romić zbog sumnje da su zajedno sa Radomirom Markovićem i Miroslavom Kurakom lišili života novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruviju. Danas je Tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljen izveštaj u kome se navodi da su izvršioci ovog krivičnog dela, i saslušanje Romića i Radonjića počeće večeras u 18 sati u Tužilaštvu, počeo je izlaganje Radisavljević na pres-konferenciji u Vladi Srbije juče popodne i potom obelodanio identitet ključnog svedoka.

– Tužilaštvo je prošle nedelje dobilo svedoka koji je odlučio da progovori o ovom događaju. Akter mnogih događaja iz tog perioda Milorad Ulemek odlučio je da progovori i iznese saznanja o ovom ubistvu. Očekujem da istraga bude završena za mesec ili dva, rekao je Radisavljević.

Odgovarajući na pitanja novinara ko je nalogodavac Ćuruvijinog ubistva i koji je motiv Radisavljević je odgovorio da je direktni naredbodavac nekadašnji šef RDB Radomir Marković. Glavni motiv tog ubistva je, kao i u slučajevima Ibarske magistrale i Ivana Stambolića politika, a nije isključeno i da se dođe do ličnih motiva, odgovorio je Radisavljević.

– Pre nekoliko nedelja rekao sam da je sudbina Slavka Ćuruvije paradigma mnogih naših slučajeva iz prošlosti i danas hoću da se izvinim i porodici Slavka Ćuruvije i građanima Srbije što su 14 godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde, izjavio je Vučić koji se novinarima obratio nakon Radisavljevića.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše podsećanja u javnosti da je u vreme ubistva Ćuruvije takođe bio u vlasti, Vučić je odgovorio da je „veoma tužan što je istraga trajala ovoliko dugo“ i dodao da je veoma važno da se i nalogodavci privedu pravdi.

– Već sam juče slušao različite komentare o ovome, i žao mi je što u našoj zemlji ne može da se uradi ni jedna stvar a da joj neko ne nađe manu. Naročito u našem javnom životu postoje ljudi koji samo kritikuju i ne rade ništa. Ali, računam na to da ljudi vide rezultate, kazao je Vučić.

On se osvrnuo i na slučaj ubistva srpskih mladića u kafiću Panda na Kosovu 1998. i najavio da će ono uskoro biti razrešeno, te da iza tog zločina ne stoje strane službe.

Predsednik Komisije za istinu o ubijenim novinarima Veran Matić zahvalio se i članovima ovog tela, formiranog pre godinu dana sa ciljem da se otkriju ubice Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, te da se utvrdi odgovornost za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja.

Šta je tvrdio Ulemek o ubistvu septembra 2007.

– Mira Marković i Slavko Ćuruvija su bili kućni prijatelji – tu su bile kućne čajanke i na kraju ispraćaj sa suzama. Zato ne stoji ona smešna priča da je Ćuruvija likvidiran po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića, tvrdio je u septembru 2007. u intervjuu Glasu javnosti Milorad Ulemek Legija, osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. On je tada tvrdio i da je Ćuruvija ubijen na Uskrs namerno da bi se posle reklo „Evo, crveni ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“. Ulemek je naglasio da je kao glavni nalogodavac u medijima označena Mira Marković i da je glavni cilj bio da se anatemiše Služba državne bezbednosti.

Hadži Antić: Mira Marković neće da govori za sprske medije

Prijatelj i izdavač knjiga bivše predsednice JUL-a Mire Marković, Hadži Dragan Antić, preneo je da ona ne želi da daje nikakve izjave za srpske medije, posebno ne da komentariše navode da je naručila ubistvo Ćuruvije. „Ona odbija da razgovara sa srpskim medijima već dve godine. Ja sam i danas pričao sa njom, ali ne želi da bilo šta govori o tom slučaju“, rekao je Hadži Antić.

Tajni transport

Kao što je poznato Milorad Ulemek Legija osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina za atentat na Zorana Đinđića i druge zločine. Kako Danas nezvanično saznaje, on je iskaz u Tužilaštvu dao nedavno kada je saopšteno da je prevezen u Urgentni centar zbog napada slepog creva. Transport pod najvišim merama obezbeđenja iz najstrože čuvanog dela Zabele nije naime bilo moguće izvesti u potpunoj tajnosti.

Uhapšeni Radonjić i Romić

Beograd – Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić uhapšeni su juče u podne zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu novinara i vlasnika lista Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. Izvršen je i pretres njihovih stanova. Romić i Radonjić dali su izjave u beogradskoj policiji, nakon čega su prevezeni u zgradu Specijalnog suda i određen im je pritvor od 48 sati.

– Policajci na terenu su bili izuzetno korektni, ali nije bilo potrebe da se koristi tolika državna aparatura. Moglo je to da se obavi i pozivom telefonom bilo lično, bilo preko mene kao njihovog advokata jer se već deceniju zna da ih ja zastupam. Radonjić i Romić bi se sigurno odazvali pozivu policije, suda ili tužilaštva kao što su se i 2005. odazvali pozivu tadašnje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i dali izjavu o slučaju Ćuruvija, izjavila je za Danas Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica Romića i Radonjića. Ona je apelovala na medije da poštoju pretpostavku nevinosti.

Radonjić i Romić se godinama dovode u vezu sa ubistvom Slavka Ćuruvije, a hapšeni su i u vreme akcije Sablje 2003. Komentarišući ovonedeljne medijske napise da će biti privedeni, Romić je za dnevnik Politika izjavio da zna da će biti uhapšen i da može da dokaže da nije učestvovao u Ćuruvijinom ubistvu.

Prema medijskim napisima Radonjić je koordinirao praćenjem, a prema najnovijim dokazima i likvidiacijom Ćuruvije iz sedišta Jugoslovenske levice u nekadašnjoj Ulici Đure Đakovića. O tome navodno sada postoje podaci iz bazne stanice mobilne telefonije. Romića je, kako se tvrdi, prepoznao jedan od svedoka, kao osobu koja je izvršioca zločina vozila u belom „golfu“.

Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.

Nekadašnji šef RDB Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO – Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.

O Miroslavu Kuraku, pripadniku nekadašnjeg Posebnog odeljenja za obezbeđenje ličnosti RDB, juče je bilo najmanje informacija. Nema potvrde da se on i dalje nalazi u Tanzaniji, a najavljeno je da će za njim biti raspisana međunarodna poternica.

Ubistvo na Uskrs 1999. godine

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Ubice su u Ćuruviju ispalile 17 metaka, a zatim ga „overile“ i jednim pucnjem u glavu. Sa njim je tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa. Nekoliko dana ranije u Politici ekspres, dnevniku koji je tada izlazio, a kasnije je ugašen, Ćuruvija je optužen da je „izdajnik koji je priželjkivao bombe“. Na vlasti u Srbiji je tada bila koalicija SPS, JUL i SRS. Nakon pada s vlasti Slobodana Miloševića istraga je utvrdila da su Ćuruviju danonoćno pratili pripadnici Resora državne bezbednosti i da su iznenada, nekoliko minuta uoči ubistva, povučeni sa „zadatka“. Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je i 27 „pratilaca“, pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi. Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Jelku Kacinu, navodeći da je tortura Miloševićevog režima protiv njegovog brata počela 1998. nakon usvajanja novog Zakona o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998.

Reagovanja

JOVO ĆURUVIJA: USPEH NOVINARA

Ovo je uspeh onih novinara koji petnaest godina uporno postavljaju pitanje ko je ubio njihovog kolegu, navodi se u otvorenom pismu Jove Ćuruvije, brata Slavka Ćuruvije.

– Ti novinari su držali budnom srpsku i evropsku javnost i u kontinuitetu opominjali da su ubice Slavka na slobodi. Da njih nije bilo, Slavkovo ubistvo bi bilo zaboravljeno kao mnoga druga ubistva zločinačkog režima Miloševića. Veoma je značajno i prošlogodišnje upozorenje koje je uputio vlastodršcima Jelko Kacin opomenuvši ih da taj zločin moraju rasvetliti i zločince kazniti.

Ovo je važna poruka svima onima koji su na vlasti da novinari neće dozvoliti da se njihov kolega ubije a da zločinci ostanu na slobodi. Veran Matić i Ljilja Smajlović, uz podršku ostalih članova Komisije, učinili su ono što organi države nisu petnaest godina, navodi se u Ćuruvijinom pismu.

– Nadam se da ću umreti bez stida koji nosim u sebi poslednjih 15 godina živeći u ovoj i ovakvoj zemlji i da ću barem unucima ulivati nadu da će sve biti kako treba, kada već sinu i Slavkovoj deci za to nisam imao mogućnosti. Vredi boriti se za istinu, jer nju otkrivaju, govore i sprovode samo najhrabriji. Čekao sam više od 5000 dana i noći da državni organi zemlje u kojoj živim urade ono što im je dužnost i nadam se da ću dočekati pravdu, navodi još Jovo Ćuruvija.

KACIN: POHVALE ZA SRBIJU, REĆI KO JE NARUČILAC UBISTVA ĆURUVIJE

U izveštaju o Srbiji koji će biti usvojen u Evropskom parlamentu u četvrtak, na moju inicijativu se pohvaljuje proaktivan stav Vlade Srbije na suzbijanju sistemske korupcije i organizovanog kriminala. Mislim da privođenje ova dva lica predstavlja upravo te prve korake ka raščišćavanju najtežih zločina koje su sprovele državne institucije pod autokratijom Miloševića, rekao je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je dodao da ne želi da ulazi u detalje i komentariše slučaj pre nego što je on došao pred sud, ali da mora da istakne da je rešenje svih slučajeva ubijenih novinara od suštinske važnosti za uspeh i brzinu procesa evropskih integracija Srbije.

– Tu bih posebno izdvojio i rasvetljavanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, koje je takođe podsticano i počinjeno od strane aktivno zaposlenih u DB-u. Srbija ne može brzo napredovati u pregovorima oko poglavlja 23 i 24 ako nije jasno da su institucije stabilne i na dobrom putu da postanu potpuno nezavisne. U tom svetlu, jučerašnje privođenje može biti korak u pravom smeru, ali očekujem da istraga dođe do kraja i da se jasno kaže ko je naručio ubistvo Ćuruvije. To nije mogao biti operativac DB-a, već samo neko sa vrha, naglasio je Kacin. On je dodao da tek rešavanje ovih slučajeva predstavlja pravu uvertiru za suštinsko suočavanje političke elite, pa i građana sa zločinima koje su pojedinci počinili u ime srpskog naroda i države i da Srbija ne bi sebi smela da dozvoli da sa tim balastom ide u budućnost gde je čeka i članstvo u EU.

DRAŠKOVIĆ: VUČIĆ OBAVIO ISTORIJSKI POSAO

Vuk Drašković, lider SPO, izjavio je da SPO daje punu podršku prvom potpredsedniku Vlade i koordinatoru službi bezbednosti Aleksandru Vučiću i dodao da ima mnogo zločina koji će tek da šokiraju srpsku javnost. Ocenio je da je Vučić “obavio istorijski posao” od ogromnog značaja za pravdu i moralno ozdravljenje države. Vučić će nastaviti da „čisti“ državne institucije i istrajati u akciji razjašnjavanja svih nerasvetljenih zločina, poput ubistva sudije Nebojše Simeunovića i novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića, tvrdi Vuk Drašković. „Hapšenje organizatora, nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije moglo se i moralo dogoditi 2001, ali i tokom akcije „Sablja“ i 2006, kada je čak i najavljivano podizanje optužnice. Međutim, tadašnji politički lideri, šefovi službi bezbednosti i njihovi koordinatori odbijali su da se ispoštuje pravda, krili su zločin i štitili zločince“, rekao je Drašković novinarima posle dodele nagrada aktivistima SPO. „Sva ubistva počinjena u Beogradu organizovao je šef tadašnje službe bezbednosti, a današnji uhapšeni Milan Radonjić“, rekao je Drašković.

MIODRAG RAKIĆ ODAO PRIZNANJE

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Rakić izjavio je da srpsko društvo postaje spremno da se suoči sa tamnim stranama svoje prošlosti. Nekadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da sada predstoji složen i odgovoran proces utvrđivanja konkretne odgovornosti, a to znači utemeljivanje pravde na činjenicama i dokazima. „Ako je neko radio prljave poslove štiteći se paravanom države, uvek je pravi trenutak da se to i pokaže građanima“, rekao je Rakić agenciji Beta. Rakić je odao priznanje Birou za koordinaciju službi bezbednosti i Komisiji za istragu ubistava novinara.

DANILOVIĆ: RAZREŠENJE USLOV ZA EU

– Postojala je i dosad politička volja, ali očigledno da nije bilo dovoljno političke snage da se počinioci procesuiraju. Sadašnja politička snaga verujem da potiče od toga što se ne može ući u Evropsku uniju sa takvim teretom iz vremena Slobodana Miloševića kao što su nerazrešena politička ubistva i posebno ubistva novinara. Verujem da je i u nekoj od evropskih agendi postavljeno to pitanje, kaže advokat Rajko Danilović, pravni zastupnik Jove Ćuruvije. Danilović je početkom 2002. podneo krivičnu prijavu protiv Radomira Markovića, Mire Marković i Milana Radonjića zbog ubistva Slavka Ćuruvije.

NUNS, pozdravljajući hapšenje osumnjičenih za učešće u ubistvu, smatra da je još važnije otkriti nalogodavce, naročito imajući u vidu činjenicu da je Državna bezbednost bila služba za čije funkcionisanje je direktno odgovorna država. „Uvereni smo da je za budućnost demokratije u Srbiji od presudnog značaja da se trajno onemoguće ovakva nelegalna i zločinačka povezivanja političkih struktura i službi bezbednosti“, navodi se u saopštenju NUNS.

UNS ocenjuje da je hapšenje osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo. „Ovo je veliki dan za srpsko novinarstvo, ali jedino ukoliko iza hapšenja osumnjičenih stoji spremnost policije i tužilaštva da se hrabro suoče sa činjenicama za koje snose odgovornost“. UNS je istakao da želi da veruje da su sada istraga i volja najznačajnijih institucija vlasti na strani interesa ne samo novinara, već i građana Srbije da se i drugi zločini rasvetle, a odgovorni najstrože kazne.