Hapšenje dvojice nekadašnjih pripadnika DB-a Milana Radonjića i Ratka Romića, osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, i izjava vicepremijera Aleksandra Vučića da je iza te smrti stajala država, otvorili su mogućnost da i drugi slučajevi političkih likvidacija budu rešeni. Jelena Simeunović, sestra stradalog sudije Nebojše Simeunovića, kaže za Danas da sada prvi put ima nadu da će se konačno otkriti ko stoji iza ubistva njenog brata.
– Kada sam videla da je neko smogao snage, izašao i rekao da iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji država, osetila sam nadu da će se konačno otkriti i ko stoji iza ubistva mog brata, ali i svih ostalih političkih ubistava – kaže Simeunovićeva. Kako dodaje, svi koji su bili na vlasti posle 5. oktobra 2000. godine nisu razrešili ubistvo njenog brata iako ih je „upravo on doveo na vlast“.
– Zahvaljujući njemu država nije plivala u krvi – ističe Simeunovićeva. Smrt sudije Nebojše Simeunovića nikada nije do kraja razjašnjena. On je, podsetimo, otet i ubijen jer je 3. oktobra 2000. odbio da izda nalog za hapšenje Nebojše Čovića, Borisa Tadića i štrajkačkih vođa iz „Kolubare“. Otet je 7. novembra 2000. godine, a pronađen je mrtav u Dunavu kod hotela „Jugoslavija“ 3. decembra. Tokom istrage je, prema medijskim napisima, utvrđeno da je ubijen ubrizgavanjem amonijaka u uši. S druge strane, advokat Branislav Tapušković ističe da je načelno gledano slučaj Ćuruvija tek na početku istrage i da nije uputno govoriti o tome kao da je slučaj rešen.
– Sve saopšteno znači samo da je istraga o Ćuruvijinom ubistvu sada pokrenuta, gotovo sve ostalo bilo je poznato i ranije. Pojavila su se tri nova svedoka, među njima i Milorad Ulemek Legija, ali pitanje je šta će dalja istraga pokazati. Zbunjujuće je što jedini direktni očevidac ubistva Branka Prpa nije prepoznala osobu koja je pucala u sada za to osumnjičenom (Miroslavu Kuraku, prim. B. K.). Ne bih ulazio u bilo kakve procene, ali bih istakao da ne bi trebalo govoriti o ubistvu Slavka Ćuruvije kao o rešenom. Naravno, želeo bih da to, kao i ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića budu rešena, ističe Tapušković, koji je zastupao porodicu Vujasinovićeve. On podseća da je bilo potrebno gotovo 15 godina i da se slučaj ove novinarke prekvalifikuje iz samoubistva u ubistvo.
– Na samom početku istrage smrti Dade Vujasinović sklonjeni su materijalni dokazi. U sadašnjoj istrazi bi se moglo poći od tih ljudi u policiji koji su te dokaze materijalne prirode sklonili, ističe Tapušković.
U Komisiji za istinu o ubijenim novinarima Danas juče nije uspeo da sazna da li je neki član ovog tela prisustvovao razgovoru tužioca i Ulemeka kada je dat iskaz o Ćuruviji. Podsećamo da je Komisija mešovitog sastava, i da su u njoj novinari i predstavnici novinarskih udruženja, izuzev NUNS, čiji se predsednik Vukašin Obradović povukao, kao i aktivni policajci i pripadnici BIA. O Miloradu Ulemeku kao svedoku za Ćuruvijino ubistvo juče je govorio lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
„Nije Legija ključni svedok, on je ključno suvišni svedok, možda i svedok koji je deo nekakvog plana opstrukcije i bacanja senke na istragu“, rekao je Drašković za RTS. Lider SPO tvrdi da je i bez Ulemekovog svedočenja sve već bilo spremno za podizanje optužnice na osnovu materijalnih dokaza još 2006. „Ključne su prikupljene neoborive činjenice“, naglasio je Drašković.
„Samo iz razloga što su vlasti i tužilaštvo opstruirali, odnosno štitili nalogodavce, organizatore i izvršioce tad nije bila podignuta optužnica“, dodao je on. Drašković sumnja da je kod Ulemeka preovladala „ljudska dobrota“ kada je progovorio, a pogotovo da je „ta dobrota proključala bez nekih benefita“.
„Nesumnjivo je da on zna sve gotovo o svim zločinima, jer ih je njegov eskadron smrti sve i izvršio“, istakao je Drašković. Ipak, lider SPO je napomenuo da veruje prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću da će nastaviti da „čisti“ državne institucije i istrajati u razjašnjavanju svih nerasvetljenih ubistava, poput sudije Nebojše Simeunovića i novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića.
Hronologija
24. oktobar 1997 – Ispred zgrade Beopetrol u Bulevaru Lenjina 113, u Novom Beogradu, oko osam ujutro, ubijen je Zoran Todorović Kundak (38), tada direktor Beopetrola i generalni sekretar Jugoslovenske levice.
10. april 1997 – Ubijen Radovan Stojičić Badža (46), načelnik Resora javne bezbednosti, u restoranu „Mama mia“.
3. oktobar 1999 – Četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ubijeni pripadnici SPO Veselin Bošković (vozač, brat Draškovićeve supruge Danice), Vušur Rakočević, Dragan Vušurević i Zvonko Osmajlić.
7. februar 2000 – Ministar odbrane Pavle Bulatović (52) ubijen u restoranu fudbalskog kluba Rad na Banjici.
25. april 2000 – Generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta Živorad Žika Petrović ubijen ispred zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Jaše Prodanovića u Beogradu.
13. maj 2000 – U Novom Sadu, na Sajmu, ubijen Boško Perošević, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i visoki funkcioner SPS. Za ubistvo je osuđen radnik sajamskog obezbeđenja.
25. avgust 2000 – Nestao nekadašnji predsednik Republike Srbije Ivan Stambolić, 28. marta 2003. pronađeni njegovi posmrtni ostaci na Fruškoj gori.
3. avgust 2001 – Ubijen bivši pomoćnik načelnika beogradskog centra RDB Momir Gavrilović ispred svog stana u Novom Beogradu.
10. jun 2002 – Ubijen pomoćnik načelnika RJB Boško Buha na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“.
26. novembar 2002 – Ubijen bivši zamenik, policijski funkcioner i telohranitelj Nenad Batočanin u Ulici Ljutice Bogdana kod stadiona Zvezde, zajedno sa Željkom Škrbom.
12. mart 2003 – U dvorištu zgrade Vlade Srbije atentat na premijera Zorana Đinđića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
