Optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije je zaokružena i hapšenja osumnjičenih će se realizovati u narednih par dana, tvrdnja je pri kojoj su ostali izvori Danasa iz bezbednosnih krugova, ne potvrđujući, ali i ne opovrgavajući imena koja su objavljena u tabloidnoj štampi. Prema izvorima našeg lista, Državna bezbednost vodila je dvostruku operaciju u slučaju Ćuruvija, ali su obe – i akcija praćenja i akcija likvidacije koordinirane iz jednog centra, i prvi put je navodno pronađen način da se to poveže i dokaže.
Podsetimo, naš list prvi je u subotu objavio da je optužnica za Ćuruviju zaokružena i da predstoje hapšenja, povodom čega je reagovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije. U saopštenju NUNS ukazano je na zabrinutost zbog objavljivanja detalja iz istrage, uključujući i najave hapšenja. Dan kasnije, međutim, dnevni listovi Blic i Kurir objavili su da su na optužnici bivši šef RDB Radomir Marković, zatim operativci ove službe iz beogradskog centra RDB Milan Radonjić i Ratko Romić, kao i nekadašnji pripadnik službe Miroslav Miki Kurak.
Ivančica Marković, supruga Radomira Markovića, oglasila se demantijem sledeće sadržine. „U tekstu (u Blicu, prim J.L.) je navedeno da moj suprug „Radomir Marković služi maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina zbog organizovanja političkih ubistava u kojima je priznao da je to radio po naređenju Slobodana Miloševića“.
Radomir Marković nikada nije izjavio da je izvršio bilo koje krivično delo, niti po bilo čijem nalogu. Čak i sporna izjava od 11. aprila 2003, data tadašnjem tužiocu Prijiću, ne sadrži tvrdnju koju ste u tekstu naveli.
Molim Vas, takođe, da pre objavljivanje bilo kakve kvalifikacije o krivičnom delu koje nije ni procesuirano ni dokazano, poštujete prezumpciju nevinosti koja je, po našem Zakonu i Ustavu, jednaka za sve građane, pa tako i za Radomira Markovića, navodi se u demantiju Markovićeve supruge.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Radonjića i Romića, na pitanje Danasa da prokomentariše navode iz štampe kaže da svoje klijente ne brani od novinskih stubaca nego od optužnica na suđenjima.
– Ipak mislim da je talboidizacija ove afere i vulgarizacija smrti Slavka Ćuruvije prevršila svaku moguću meru. To nije fer ni prema žrtvi, ni prema porodici, ali ni prema ljudima koji se pominju i čije se hapšenje medijski najavljuje, i njihovim porodicama. I konačno, to nije fer prema pravosuđu Srbije, jer se na ovaj način na njega vrši nedozvoljeni pritisak, a u isto vreme se zahteva da ono bude nezavisno, nepristrasno i slobodno. Pri tome, medijske optužbe su najgore, od njihovih posledica se gotovo niko nikada nije odbranio. Kao advokat, ja mogu da branim svoje klijente samo na suđenjima ako ih bude, dakle suđenjima pokrenutim po optužnicama zasnovanim na dokazima, kaže Nikodinovićeva za Danas. Ona podseća i da se sada ponavlja isto ono što je već ranije objavljivano ali uz „nepodnošljiv pritisak“.
Ime Miroslava Kuraka, koji je prema medijskim napisima, lično ubio Ćuruviju 11. aprila 1999. prvi put je pomenuo lider radikala Vojislav Šešelj. Početkom 2002. Šešelj je zatražio i nagradu od MUP, koju je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, raspisao za razrešenje Ćuruvijinog i drugih ubistava. Lider radikala je navodna svoja saznanja i deo dokumenata do kojih je došao objavio u knjizi „Glogov kolac u dosovskom srcu“. Kurak je tužio Šešelja, i više puta preko štampe demantovao da je učestvovao u likvidaciji.
– Bio sam privođen u akciji „Sablja“ i 60 dana sam proveo u pritvoru. Ispitivali su me i propitivali danima i oslobođen sam svih optužbi. Protiv mene nisu ni mogli da podignu optužnicu, jer ja nemam ništa s tim – izjavio je Kurak 2010. za list Alo, nakon što je pripadnik nekadašnjeg zemunskog klana Miloš Simović, koji je te godine uhapšen, objavio posredna saznanja da je Kurak navodno ubio Ćuruviju. Za Kurakom je, prema medijskim napisima, raspisana poternica, pošto on, prema poslednjim informacijama, radi kao vodič za safari lov u Tanzaniji.
Jovičić: Neshvatljive izjave
– Mi još ne znamo da li će biti uhvaćeni počinioci ovog strašnog zločina. U to se ulaže veliki napor, međutim ovakve izjave su neshvatljive. Ne razumem samo da li gospodinu Samardžiću smeta rešavanje zločina, ili mu smeta što politička volja da se ovaj slučaj reši posle više od decenije, ne potiče od njegove stranke – rekao je Aleksandar Jovičić iz SNS.
DSS: Opasna ocena
Potpredsednik DSS Slobodan Samardžić upitao je juče potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da li i on snosi odgovornost za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, podsetivši da je lider naprednjaka tada učestvovao u vlasti. „Da li on snosi odgovornost za to što se dogodilo i zašto sada posle 14 godina optužuje celu državu, a ne sebe“, upitao je Samardžić na konferenciji za novinare. Samardžić je upitao zašto Vučić to tek sada otkriva i o tome govori, a godinu i po dana je na vlasti. On je ocenio i da je opasna konstatacija Aleksandra Vučića da iza ubistva Ćuruvije stoji država, jer bi, kako je ocenio, to značilo da je ta država bila teroristička i da je bombardovanje Srbije 1999. bilo opravdano.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
