Šteta od ovogodišnjih poplava se ne može utvrditi sve dok se voda ne povuče, a tada će se pokrenuti i pitanje da li je bilo nenamenskog trošenja novca predviđenog za odbranu od izlivanja reka. Sektor za vanredne situacije sačiniće detaljan izveštaj sa terena i proslediti ga Vladi Srbije.
Situacija na poplavljenim područjima juče je bila slična kao i u ponedeljak. Vodostaj je bio povišen kod Đunisa, dok je na drugim vodotokovima bio u stagnaciji i padu.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić kaže za Danas da je broj evakuisanih i dalje 503, i da pored visokog vodostaja u Đunisu, žitelji 25 domaćinstava iz tog mesta nisu evakuisani.
– Situacija je zasad pod kontrolom, ali za danas se najavljuju nove padavine, tako da ne možemo prognozirati kako će biti narednih dana. Šteta od poplava se može proceniti tek sedam do osam dana nakon povlačenja vode u korita – ističe Marić. Naš sagovornik dodaje da će se tada utvrđivati i pitanje odgovornosti nadležnih, odnosno nedovoljnog ulaganja u preventivne mehanizme protiv poplava.
– Državne i lokalne vlasti uvek prebacuju „vruć krompir“ jedni na druge kad god je u pitanju krizna situacija. Ali problem se može rešiti, jer nije isključivo u novcu. Neažurnost je jedan od uzroka. O svemu što smo konstatovali na terenu obavestićemo Vladu Srbije u detaljnom izveštaju koji pripremamo – naglašava Marić.
Poplave koje su proteklih nekoliko dana izazvale ogromnu štetu na području 11 opština, u koliko je proglašena vanredna situacija, novi su povod za prepucavanje republičkih i lokalnih vlasti o tome ko je odgovoran što reke i vodotokovi nisu zaštićeni od izlivanja. Premijer u ostavci Ivica Dačić, kao i ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić smatraju da odgovornost snose lokalne samouprave koje su imale dužnost da čiste korita manjih reka.
Predstavnici lokalnih samouprava, s druge strane, odgovornost prebacuju na republičku vlast. Direktor javnog preduzeća „Srbijavode“ Goran Puzović objasnio je juče da su vodotokovi prvog reda u odgovornosti države, dok su vodotokovi drugog reda u nadležnosti lokalnih samouprava. Dakle, odgovornost što nasipi nisu postavljeni i ojačani na vreme i što mreže kanala sa pumpama za odvođenje viška vode nisu postavljene, snose i jedni i drugi. Jer izlivale su se i velike reke i potoci.
Puzović je precizirao da je za potpunu zaštitu od poplava u Srbiji potrebno izdvojiti 11 milijardi dinara, kao i da su našoj zemlji ugrožene 175 lokacija, „a da je najveći problem za njihovo obezbeđivanje nedostatak novca“.
Kolika su sredstva izdvojena i gde su utrošena, pokazaće se nakon što se povuče voda i utvrdi šteta, pa i eventualna odgovornost, jer prevencija nije urađena gde je trebalo. Velimir Ilić izrazio je očekivanje da će se „neka sredstva naći“ i da će se učiniti ono što je najneophodnije za povratak ljudi u svoje domove.
Planovi na papiru
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na godišnjem nivou usvaja Operativni plan za odbranu od poplava. Za 2013. godinu predviđena je zaštita za „preko 3.500 km nasipa i drugih objekata, 58 brana sa akumulacijama, 413 hidromelioracionih sistema u javnoj svojini sa preko 28.000 kilometara kanalske mreže i brojnim crpnim stanicama“, za vode prvog reda, za koje je zadužena država. „Operativne planove za vode drugog reda donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u skladu sa opštim planom i operativnim planom za vode prvog reda uz pribavljeno mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, takođe za period od jedne godine“, navodi se u planu Ministarstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
