Kad dođu nevolje i kad dođe tuga – tu su grobari

Skoro pune četiri decenije sportiste Partizana bodre njihovi verni navijači – grobari. Oni koji malo duže pamte sećaju se da su se daleke 1970. godine grobari oformili kao moderna navijačka grupa u potpunosti prilagođena tadašnjim evropskim trendovima, opremljeni svim potrebnim rekvizitima kao što su šalovi, zastave i transparenti. Inače, mladi, uglavnom stanovnici beogradskih naselja Čukarica, Rakovica, Senjak i Topčider, počeli su da se okupljaju na severnoj strani tadašnjeg Stadiona JNA još krajem pedesetih i sa pravom se mogu smatrati pretečom grobara. Odlazak na južnu tribinu i skandiranje u znak podrške svom timu doživelo je kulminaciju 1966. godine u vreme kada je Partizan postao vicešampion Evrope zabeleživši svoje ime u istoriji kao prvi balkanski fudbalski klub koji je igrao u finalu Kupa šampiona. Tvrdi se da su Grobari naziv dobili zbog crno-belih dresova koji su vizuelno podsećali na tadašnje uniforme beogradskih radnika na groblju ali i zbog oficijelne adrese na kojoj se nalazi F.K. Partizan, a to je Humska 1. Bilo kako bilo, Grobari i dan danas sa ponosom nose taj nadimak i nikada ga nisu menjali ili prilagođavali trendovima. Ne postoji navijač Partizana, koji je bar jednom otišao na južno stajanje stadiona na Topčiderskom brdu, da nije osetio ponos i dostojanstvenu jezu skandirajući „Mi smo Grobari, najjači smo najjači“. Stadion svog kluba Grobari zovu „Hram“. Nadimak potiče iz stare navijačke pesme „Fudbalski to je hram, stadion JNA…“koja se i danas peva na jugu. Grobari su poznati po poštovanju svoje tradicije tako da se stare pesme ne odbacuju ni zaboravljaju.
Grobari su posebno ponosni na dve stvari vernost klubu i fanatično navijanje. Svako ko tvrdi da su Grobari najverniji navijači na ovim prostorima nije daleko od istine. Činjenica je da Grobari najglasnije i najupornije navijaju kada njihovim ljubimcima ne ide najbolje. Tada se u njima javlja poseban prkos. Pesma koja se završava stihom „… a kad dođu nevolje i kad dođe tuga uvek će te bodriti Grobari sa juga“ prosto parališe protivničke navijače u trenucima njihove najveće euforije. Takođe, Grobari iako prate trendove u svetskom navijačkom pokretu nikada nisu napustili u osnovi engleski stil navijanja. Kao što je Partizan prepoznatljiv po igri kratkih pasova tako su Grobari prepoznatljivi po tome što ne štede dlanove i grla. Naravno, Grobari su uspešni i u kreiranju koreografije, korišćenju pirotehnike, poseduju velike zastave na motkama ali im je gromoglasno bodrenje najomiljeniji vid podrške svom klubu. Pored pobede u derbiju sa večitim rivalom Crvenom Zvezdom Grobari će uvek priželjkivati da budu glasniji i verniji od svojih najvećih konkurenata među navijačima, Delijama. To im znači isto koliko i pobeda. Poznato je da su Grobari 1999. godine doživeli raspad na dve međusobno suprotstavljene frakcije, Grobari 1970 i Južni Front. Neprijateljstvo je kulminiralo do te mere da su pripadnici Južnog Fronta napustili jug i preselili se na severnu tribinu stadiona na Topčiderskom brdu. Do pomirenja dve frakcije je došlo 2005. godine kada su razmirice rešene kako bi navijači zajednički krenuli u bojkot utakmica nezadovoljni tadašnjim rukovodstvom crno-belih na čelu sa Žarkom Zečevićem i Nenadom Bjekovićem, koje su Grobari prepoznali kao najveće krivce za seriju loših rezultata kluba i osipanje perspektivnog igračkog kadra. „Rat“ između uprave i Grobara koji su bojkotovali utakmice svog tima ili su na njih dolazili i skandirali protiv rukovodstva trajao je dve godine. Tek nakon odlaska Zečevića i Bjekovića iz kluba Grobari prekidaju bojkot i ponovo se pojavljuju u svom „Hramu“ 26. maja 2007. na utakmici sa Mladosti iz Apatina koju su crno-beli rešili u svoju korist rezultatom 7:1. Grobari imaju i svoje prijatelje među navijačima širom Evrope. U najboljim su odnosima sa navijačima PAOK Gate 4 sa kojima su se pobratimili. Klub iz Soluna takođe ima crno-bele boje dresova kao i Partizan. Kada ih neko pita zašto su se baš pobratimili sa navijačima PAOK Grobari uzvraćaju rečenicom “ iste boje, ista vera“. Grobari održavaju prijateljske kontakte i sa navijačima CSKA iz Moskve i Sofije kao i sa navijačima engleskog Njukastla. U znak prijateljstva sa PAOK navijači Partizana u određenim situacijama ističu transparente podrške tom grčkom klubu a mnogi Grobari na utakmice nose šalove PAOK. Na jugu dominiraju transparenti obojeni u crno-belo međutim u poslednjih nekoliko sezona se mogu primetiti transparenti i šalovi urađeni u rezervnim bojama Partizana, bordo-plavim. Takva tendencija je posebno izražena među nekim podgrupama Južnog Fronta.
Iako su crno-beli očajno odigrali poslednji „večiti derbi“ Grobari im nisu okrenuli leđa i zdušno su ih bodrili kako u prvenstvu tako i u Kupu Srbije spremni da i ove sezone kao i mnogo puta ranije budu 12 igrač svog tima u borbi za šampionsku titulu.