Mač sa dve oštrice

Pozivi, doduše nezvanični, na bojkot robe koja dolazi iz zemalja koje su među prvima priznale samostalnost Kosova, izazvali su različite reakcije među građanima ali i ekonomskim ekspertima. Dok jedni smatraju opravdanim da se na taj način izrazi nezadovoljstvo, drugi u takvoj kampanji vide loš ekonomski potez čije će posledice, poput bumeranga, osetiti domaće stanovništvo, u prvom redu zaposleni u stranim kompanijama.
– To je budalaština! Taj poziv mogao bi da znači da će zaposleni u tim firmama ostati bez radnih mesta, zatim da strani kapital nije dobrodošao u Srbiju, i najzad, da kao društvo idemo u bedu. Da je poziv na bojkot strane robe licemeran potvrđuje činjenica da su ti vandali koji su preskinoć demolirali grad, krali upravo brendove koje bi, navodno, trebalo bojkotovati – smatra Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

BAJEC: Gubitak i za budžet

– Bojkot robe znači ugrožavanje ekonomskih odnosa Srbije sa drugim zemljama, zatim gubitak posla za više desetina hiljada zaposlenih u preduzećima koja su u stranom vlasništvu i, u krajnjoj liniji, smanjuje poslovne rezultate tih preduzeća, a time i budžetske prihode za državu. Ne vidim ni jedan jedini razlog za takvo ponašanje, a mislim da je sasvim dovoljno da se opravdani gnev Srbije u vezi s jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova institucionalizuje i legalizuje putem pravnih, političkih i diplomatskih aktivnosti – naglašava ekonomista Jurij Bajec.

Prema njegovim rečima, posledice eventualnog bojkota osetiće, pre svega, domaći proizvođači, jer je roba u stranim megamarketima u najvećoj meri domaća. „Korist će, možda, imati one domaće kompanije koje su ulaskom strane konkurencije izgubile pozicije na domaćem tržištu“, ocenjuje naš sagovornik.

ĐOGOVIĆ: Selektivne mere

Bojkot bi, ističe Đogović, trebalo primenjivati selektivno, pre svega prema zemljama poput Hrvatske i Slovenije, koje prethodnih godina beleže jak trend rasta u ukupnoj robnoj razmeni sa Srbijom. Činjenica je da spoljnotrgovinski suficit beleži porast, a to znači da su porudžbine naše zemlje, naročito robe široke potrošnje koja stiže iz tih zemalja, sve veće. Time se jačaju potencijali i izvozne aktivnosti Hrvatske i Slovenije. U prilog tome govori podatak da je u toku 2007. godine iz Slovenije u Srbiju uvezeno robe u vrednosti 697 miliona dolara, dok je istovremeno izvoz srpske privrede bio težak 409 miliona dolara. Spoljnotrgovinski deficit, dakle, bio je 288 miliona dolara, a tokom 2006. 223 miliona dolara – kaže za Danas Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Prema oceni Saše Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja, bojkot je, u ovim, specifičnim uslovima, „civilizovan način izražavanja nezadovoljstva“. „To, međutim, ne znači da bojkot treba primeniti na sve zemlje, jer bi, u tom slučaju, Srbija išla u samoizolaciju. Činjenica je, takođe, da bojkot francuskih ili nemačkih proizvoda ne bi imao uticaja, jer su te zemlje „globalni igrači“, za koje je Srbija malo tržište“, ističe Đogović.
Naš sagovornik naglašava da Slovenci imaju razloga da izražavaju bojazan od mogućih ekonomskih posledica, s obzirom na to da je upravo ova zemlja imala velike razvojne planove u Srbiji.
– S druge strane, ne verujem da će Srbija osetiti drastične ekonomske posledice bojkota, niti da će doći do eventualnog otpuštanja zaposlenih u trgovinskim lancima iz tih zemalja. Bojkot, u svakom slučaju, neće trajati duži vremenski period. Sada su kulminirale emocije, a kada se strasti budu stišale i bojkot će se stišavati. Ovakvo iskazivanje stava stanovništva je civilizovan način iskazivanja nezadovoljstva i demokratsko pravo – smatra Đogović.
Uz konstataciju da Srbija ima loše iskustvo sa bilo kakvom vrstom bojkota robe, ekonomista Jurij Bajec kaže za Danas da bi, ukoliko takvi zahtevi nastave da kruže internetom i SMS porukama, država trebalo da izađe sa jasnim stavom u vezi sa tim.
On objašnjava da se ne radi samo o opstanku postojećih stranih investicija, već i o tome da Srbija, ako želi da bude ekonomski jaka i stabilna, to ne može da ostvari bez dodatnog priliva stranog kapitala. Sve što bi bilo u suprotnosti sa tim nije patriotski čin. „Srbija je na dostojanstvenom skupu, ne ulazeći u ekscese koji su se paralelno sa njim odvijali, pokazala patriotski i čvrst stav u vezi s Kosovom i mislim da treba i dalje da se boriti političkim sredstvima. Na raspolaganju je i niz drugih, neekonomskih, mehanizama koji ne treba da se sukobe sa objektivnim interesima zemlje“, rekao je Bajec.