Kaka idol, Jovetić uzor

Omladinska škola Partizana u svakom trenutku ima potencijalnog „džokera“ za prvi tim. I sada neki talentovani klinci čekaju dan kada će se sa jednog od pomoćnih terena klupskog sportskog centra preseliti na glavnu pozornicu „Zemunela“ i stati uz rame iskusnijima i poznatijima od sebe. Jedan od njih je i Adem Ljajić, šesnaest godina star Novopazarac, čiji su brzi prodori po desnom krilu, lucidna rešenja u duelima jedan na jedan i brojni golovi često centralna tema komentara mečeva kadeta crno-belih i reprezentacije Srbije.
– Imao sam samo 12 godina kada me je na meču reprezentacije Zapadne Srbije i Beograda zapazio moj sadašnji trener Dušan Trbojević. Hteo je da odmah pređem u Partizan, ali je porodica smatrala da sam premlad za odlazak od kuće. I Zvezda me je tražila, ali sam već tada izabrao crno-beli dres. Zbog moje ljubavi prema tom klubu i poštovanja prema prvom fudbalskom učitelju Bajri Župiću – kaže Ljajić.

Rasim samo prijatelj

Adem nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi s ministrom rada i socijalne politike u Vladi Srbije Rasimom, kao što mnogi misle. Potpredsednik FK Partizan se te funkcije prihvatio dve godine posle dolaska talentovanog prezimenjaka iz Novog Pazara, koji i bez „vetra u leđa“ pravi svoju karijeru u Humskoj.

– Nosimo isto prezime ali nismo rođaci. Moj otac je nekada bio vrlo dobar drug sa Rasimom Ljajićem, a sada se samo povremeno čuju, jer naš poznati prezimenjak ima mnogo obaveza u Beogradu. Nisam preko veze došao u Partizan – demantuje čaršijske priče mladi Ljajić.

Posle prinudnog svaštarenja u privatnoj fudbalskoj školi Jošanica, nekadašnjeg fudbalera „parnog valjka“, usledilo je profilisanje u Humskoj.
– Pošto je izbor igrača bio mali, igrao sam skoro na svim mestima u timu. Kako je kad trebalo. Tek u Partizanu sam postao desno krilo. I ostao. U kadetskoj selekciji sam polušpic, ali se najbolje osećam i najviše dajem kada sam uz aut liniju.
Stručnjaci kažu da je Ademova igra retka kombinacija brzine i driblinga.
– Ko ne voli da dribla? Trudim se samo da ne preterujem u tome. Da svaki takav moj potez ima smisla. Koristi ekipi. Kao i moja brzina.
U tome mu najviše pomaže majstor za rad sa talentima, Dušan Trbojević.
– Slušam sve što mi kaže. Ne samo na terenu. Trba nam je svima više od trenera. Posebno nama iz unutrašnjosti, jer se uz njegovu pomoć lakše prilagođavamo na veliki klub i grad. Karijere Smiljanića, Sulejmanija, Gulana, Marinkovića i mnogih pre njih pokazuju o kakvom se stručnjaku i čoveku radi.
Postoji još jedna osoba čiji rad i uspeh jako poštuje.
– Svi klinci iz Omladinske škole voleli bi da im karijera liči na Jovetićevu. Ima samo 18 godina a već je kapiten prvog tima kluba koji ga je stvorio, prvi je strelac lige, svi ga poštuju, traže ga veliki evropski klubovi. A nije digao nos.
Drugi, veliki uzor mu je as Milana i brazilske reprezentacije – Kaka.
– Sretan sam kada mi driblinzi i golovi makar malo liče na ono što radi fenomenalni Brazilac. Mnogo je vrhunskih fudbalera, ali nijedan ne može da se meri s njim. Ni u čemu. Obožavam da ga gledam.
Jednog dana možda Ljajić i lično oseti draž igranja u Italiji. Slavni Inter je već bacio „udicu“ na Partizanovu „bebu“.