SARKSJAN: Priznanje Kosova dobar znak

Jermeni sutra biraju novog predsednika države u trenutku kada mnogi strahuju da bi proglašenje nezavisnosti Kosova moglo povećati napetosti u separatističkim regionima širom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Izbori bi mogli da budu odlučni pokazatelj koliko je daleko Jermenija spremna da ide ne bi li izbegla obnovljeni sukob sa susednim Azerbejdžanom.
„Nezavisnost Kosova osnažiće napore regiona Nagorno-Karabah, da stekne nezavisnost, izjavio je jermenski premijer i favorit na izborima Serž Sarksjan. „Dolazimo u prilično povoljnu poziciju. Priznanje Kosova za nas je dobar znak“, rekao je Sarksjan. On je dodao da ukoliko međunarodna zajednica prizna nezavisnost Kosova, a ne prizna nezavisnost Nagorno-Karabaha, to će značiti da primjenjuje duple standarde. Sarksjan je dodao da priznanje Kosova „ne znači da će Jermenija momentalno priznati nezavisnost Karabaha“.

Abhazija i Južna Osetija traže nezavisnost

Moskva – Abhazija i Južna Osetija, separatistički gruzijski regioni, najavili su juče da će tražiti od Rusije i UN priznavanje njihove nezavisnosti. „Situacija na Kosovu predstavlja presedan. Ne može se govoriti o jedinstvenom slučaju. Abhazija će se uskoro obratiti ruskom parlamentu i Savetu bezbednosti UN i zatražiti priznavanje nezavisnosti“, izjavio je predsednik te teritorije Sergej Bagapš pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, javlja Interfaks. Predsednik Južne Osetije Eduard Kokoiti rekao je da „ono što je Kosovo danas uradilo, to se već dogodilo u Abhaziji i Južnoj Osetiji“. On je najavio da će Južna Osetija uskoro kao i Abhazija zatražiti priznavanje nezavisnosti. Beta – AFP

Poslednjih godina energijom bogati Azerbejdžan prilagođava snagu svoje vojske s naftnim bogatstvom, što se dovodi u vezu s nastojanjem da Nagorno-Karabah zadrži u svom sastavu. Bitka za separatistički region Azerbejdžana jedan je od nekoliko „zamrznutih konflikata“, uključujući spor oko Pridnjestrovlja u Moldaviji i Južne Osetije i Abhazije u Gruziji. „Zamrznuti konflikti“ mogli bi početi da se tope nakon proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine.
Nagorno-Karabah i još nekoliko oblasti u Azerbejdžanu pod kontrolom su jermenskih separatista od 1994, kada je primirjem okončan rat punog opsega, tokom kojeg je poginulo oko 30.000 ljudi, dok je milion raseljeno. Duž granica Nagorno-Karabaha još ima sporadičnih sukobljavanja.
Vlada Jermenije tvrdi da bi Nagorno-Karabah trebalo da bude priznat kao suverena država, dok Azerbejdžan navodi da to nikada neće dopustiti. Na sutrašnjim izborima u Jermeniji suočiće se moćni premijer Sarksjan (53) i bivši predsednik Levon Ter-Petrosjan (63), koji je državu predvodio u prvim bolnim godinama nakon sticanja nezavisnosti.
Očekuje se pobeda nepokolebljivog Sarksjana, kojeg podržava odlazeći predsednik Robert Koharijan, pre svega zahvaljujući relativno snažnoj ekonomiji. Ter-Petrosjanovo ime mnogi vezuju za ekonomski kolaps Jermenije koji je bio karakterističan za devedesete godine prošlog stoleća.
Dvojica kandidata imaju oštro suprotstavljene stavove kada je reč o Nagorno-Karabahu. Sarksjan, ratni heroj poreklom upravo iz separatističke pokrajine, ima manje fleksibilan stav od Ter-Petrosjana, koji je 1998. bio prinuđen da podnese ostavku pošto se zalagao za ustupke i pronalaženje kompromisa.
Geografski položaj Jermenije koja se nalazi između energentima bogatog kaspijskog basena i južne Evrope, te u susedstvu Irana, čini je strateški važnom za Zapad i Rusiju. Na jučerašnjem mitingu u centru Jerevana Sarksjan je pred oko 40.000 pristalica obećao borbu protiv korupcije i siromaštva.