KRATKIREZOVI

Porodica Boba Marlija odbila je da odobri prava na njegovu muziku u najavljenoj drami o tom rege muzičaru, iako je izvršni producent Marlijeva udovica Rita, a razlog je što bi bio konkurencija u bioskopima dokumentarcu koji snima Martin Skorseze. Prema navodima Holivud riportera, članovi Marlijeve porodice nisu znali dosad da će drama Vejnštajn kompanije o Marliju biti spremna za bioskope krajem 2009. i da će se gotovo poklopiti sa izlaskom Skorsezeovog dokumentarca, u kojem su već angažovani, a čiji je početak prikazivanja najavljen za februar 2010. godine. Skorsezeov film biće snimljen u koprodukciji njegove Šangri La kuće i Taf Gonga, koji poseduje Marlijeva porodica. Advokati Marlijeve porodice istovremeno su demantovali da je spor samo način da primoraju Vejnštajn studio da kupi prava na muziku rege legende po višoj ceni. U očekivanju rešenja spora predloženo je da film kompanije Vejnštejn bude odložen bar do 2015. kako se dva projekta ne bi poklopila.
Posetioci Exit festivala, koji će biti održan od 10. do 13. jula u Novom Sadu, mogu već da kupe mesto u kampu, a cena je 1.690 dinara bez obzira na broj provedenih dana. Onlajn aplikacija za mesto u kampu Exita nalazi se na sajtu tog festivala, na čijoj će glavnoj bini nastupiti, između ostalih, Sex Pistols, Pol Veler, Pimal Scream, The Hives, Nightwish, Ministry, Gogol Bordello.., dok će na Dens areni gostovati Dip Diš, Tu Meni DJS, Sven Vat, Fransoa K, Ben Vat i Klod fon Strouk. Ovogodišnji Exit kamp trajaće deset dana, od 7. jula u 8 sati, kada gosti mogu da počnu da postavljaju šatore, do 16. jula u 16 sati. Mesto u kampu podrazumeva ličnu ulaznicu za kamp, a ne prostor za šator, što znači da je nemoguće rezervisati mesto za šator, jer organizatori do samog otvaranja ne mogu da znaju koliko ljudi će biti u kampu, a prostor je ograničen. Zato važi pravilo: jedno mesto u kampu – jedan čovek. Zainteresovani bi trebalo da slede uputstva iz aplikacije i dobiće vaučer koji je njihova ulaznica za kamp. Mesto u kampu moguće je kupiti tek nakon kupovine ulaznice za Exit festival, pa je i za kupovinu ulaznice za kamp potrebno imati bar kod sa vaučera za festivalsku ulaznicu. To je jedina novina u prodaji kamp mesta u odnosu na prethodnu godinu, a prema navodima organizatora, uvedena je da bi se izbegle moguće zloupotrebe i da bi, koliko je god moguće, pomogli da do mesta u kampu dođu svi kojima je kamp jedina opcija za smeštaj u gradu tokom festivala.
Aleida Marč (71), udovica legendarnog argentinskog revolucionara Ernesta Če Gevare objavila je svoje memoare pod nazivom „Prizivanje“, u kojima opisuje šest godina provedenih sa ovim herojem. „Nikada nisam dala intervju novinarima, niti ću to uraditi. Sve što sam imala da kažem napisala sam u ovoj knjizi“, rekla je Marčova predstavljajući svoju knjigu. Ona je inspiraciju za nju dobila pre nekoliko godina kada joj je jedan prijatelj sugerisao da bi trebalo da napiše scenario o svom životu sa Čeom (od 1959. do 1965). „Nisam baš bila oduševljena tom idejom, ali sam mislila da, iznad svega, tu priču dugujem mojoj deci i počela sam da se prisećam, da pišem o svom životu“, kaže autorka koja je i direktor kubanskog Centra za Če Gevara studije. Aleida Marč priznaje da joj nedostaje „znanje pisca“ ali je u knjizi, crno na belo, stavila sva svoja najdraža sećanja. Če Gevarine godine, kada je kao student medicine krenuo motociklom sa prijateljem na put po Južnoj Americi, 1952. i 1953. godine, predstavljene su filmom „Dnevnik motocikliste“ iz 2004. U filmu je Če Gevaru glumio Meksikanac Gael Garsija Bernal. Ernesto Če Gevara ubijen je u bolivijskoj džungli 9. oktobra 1967. godine.
SLOVENAČKI filozof i psihoanalitičar Slavoj Žižek (Ljubljana,1949) održaće predavanje „Boj se bližnjega kao što se bojiš sebe samoga!“, 22. marta u podne u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Povod za njegovo gostovanje je objavljivanja prevoda njegove knjige „Istraživanje realnog“ u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Žižek je jedan od najplodnijih, najprevođenijih i najuticajnijih filozofskih pisaca današnjice. Autor je više od 900 bibliografskih jedinica – od toga više od 100 knjiga. Predavao je na više od 50 svetskih univerziteta. Nekonvencionalan po stilu mišljenja i pisanja, ali opremljen obaveštenjima i uvidima iz najrazličitijih oblasti, Žižekov spisateljski zahvat seže od analiza klasične i masovne kulture, književnosti, filma, preko klasičnih filozofskih problema ontologije, epistemologije, etike i estetike, do filozofije kulture, kulturologije, političke teorije, zajedno sa analizama procesa globalizacije. Ipak, ono po čemu je bio i ostao najprepoznatljiviji, čime je „kupio“ ulaznicu u skup svetski poznatih imena teorije jeste ispitivanje odnosa filozofije i psihoanalize, te analize subjekta i subjektivnosti. Ulaz je moguć uz besplatnu kartu koja može da se podigne na blagajni DKC, danas od 10 do 12 sati.