Obuzdati divlju gradnju

Svedoci smo da se poslednjih godina prestonica sve više širi i povećava, delom planski, ali delom i stihijiski. Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam, podseća da je Generalni urbanistički plan donet 2003. godine, pa je nakon toga sve planove detaljne regulacije, koji su doneti u proteklom periodu, trebalo usklađivati sa njim, a neke planove koji se nisu uklapali, staviti van snage.
– U protekle tri i po godine doneto je stotinak urbanističkih planova. Mnogi od tih planova su nasleđeni.Tokom poslednjih godina često se gradilo neplanski. Izgrađena su čitava naselja bez ikakvog reda, rekao je Komatina, i dodao da je Kaluđerica samo jedan od primera velikih „divljih“ naselja koja se već godinama nalaze u okolini glavnog grada.

Metro je neophodan Beogradu

Gotovo svi veći evropski gradovi, poput Pariza, Londona, Rima odavno imaju uređene metroe, dok Beograd još uvek nema ovu vrstu saobraćaja. Veliki problem izgradnje takozvanog lakog metroa u Beogradu jeste ukrštanje sa drugim vidovima saobraćaja, što znači da je potreban nezavisan šinski sistem. Metro treba da bude brz i efikasan, da može da preveze veliki broj putnika za kratko vreme sa kraja na kraj grada, i da pri tom ne remeti postojeće saobraćajne tokove, naveo je Komatina.

– Tamo smo suočeni sa pravim urbanističkim haosom, nema, na primer, ulične rasvete a kanalizacija je veliki problem. Sve u svemu, to su pokazatelji zašto se ne sme graditi stihijski, kaže Komatina. On dodaje da Beograd ubuduće mora da vodi računa o ravnomernom razvoju svih delova grada. Građani ne bi morali da za svaku sitnicu dolaze u centar grada, kada bi imali obezbeđene uslove za kvalitetan život i rad u svom naselju. Dakako, prethodno je potrebno obezbediti neophodnu infrastrukturu.
– Jedan od najvećih urbanističkih problema Beograda je saobraćaj. Gradske ulice više nisu u stanju da podnesu nagli rast saobraćaja, i ne mogu da zadovolje potrebe grada koji se brzo razvija, kaže Nenad Komatina i napominje da će se izgradnjom gradske obilaznice kompletni teretni saobraćaj, koji čini oko 20 odsto od ukupnog saobraćaja, ukloniti iz centra.
– Postojreći autoput je projektovan šezdesetih godina prošlog veka, kada je Beograd bio duplo manji. Ta magistralna saobraćajnica sada je generator velikih zagađenja i još većih saobraćajnih gužvi. Zato treba da postane isključivo tranzitna gradska saobraćajnica, objasnio je Komatina.
Kada je reč o gradskim mostovima i potrebama grada, odavno je jasno da što pre treba izgraditi još nekoliko mostova.
– Na Dunavu se planira izgradnja još jednog železničko-putnog mosta kod Vinče i naravno mosta kod Ade Huje. Još jedan železničko-putnički most u znatnoj meri rasteretio bi grad od saobraćajnih gužvi, ukinuo železničku prugu oko Kalemegdana i grad bi konačno sišao na reke. Buduća gradska administracija trebala bi da mnogo više radi na ravnomernom razvoju komunalne i saobraćajne infrastrukture. Jer, nedopustivo je da u Beogradu, u 21. veku, pojedini delovi grada nisu „pokriveni“ kanalizacionom mrežom, zaključio je Komatina.