Izborno pravo uvek uživa sudsku zaštitu

Prof. dr Zoran Ivošević Kad je Vrhovni sud, u prvom krugu predsedničkih izbora, onemogućio Republičku izbornu komisiju da ambasadama Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država uskrati akreditacije posmatrača, bilo je jasno da u Srbiji sudska zaštita izbornog prava funkcioniše. Prema članu 167. stav 2. tačka 5. Ustava, o izbornim sporovima odlučuje Ustavni sud, ako zakonom nije određeno da ih rešava drugi sud. Taj drugi sud može biti ili Vrhovni ili Okružni.
U sprovođenju parlamentarnih izbora, sudsku zaštitu, prema čl. 95. i 97. Zakona o izboru narodnih poslanika, obezbeđuje Vrhovni sud, po žalbama birača, kandidata za poslanika i podnosioca izborne liste. Žalbom se pobija rešenje Republičke izborne komisije o odbacivanju ili odbijanju prigovora, prethodno podnetog zbog povrede prava u toku izbora ili nepravilnosti pri predlaganju kandidata, odnosno sprovođenju izbora. Žalba se podnosi u roku od 48 časova od prijema rešenja, preko Izborne komisije, koja je dužna da je s potrebnim spisima dostavi na odluku u roku od 24 časa od prijema. Vrhovni sud odlučuje shodnom primenom Zakona o upravnim sporovima, ali je dužan da odluku o žalbi donese u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. Ta odluka je pravno snažna i ne može se pobijati ni zahtevom za vanredno preispitivanje ni zahtevom za ponavljanje postupka. Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju ili izbore, radnja, odnosno izbori imaju se ponoviti najdocnije za deset dana.
U sprovođenju predsedničkih izbora, sudsku zaštitu po članu 8. Zakona o izboru predsednika Republike obezbeđuje opet Vrhovni sud, shodnom primenom odredaba o sudskoj zaštiti izbornog prava narodnih poslanika.
U sprovođenju pokrajinskih izbora, sudsku zaštitu, po čl. 82. i 84. Odluke o izboru poslanika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, pruža takođe Vrhovni sud, kojem se žalbom mogu obratiti birači, kandidati za poslanike, podnosioci predloga kandidata, podnosioci izborne liste i članovi biračkog odbora, ukoliko su prethodno podneli prigovor Pokrajinskoj izbornoj komisiji, u roku od 24 časa od donošenja odluke, izvršenja radnje ili učinjenog propusta. Žalba se podnosi u roku od 48 časova od prijema rešenja kojim je prigovor odbačen ili odbijen, preko Izborne komisije, koja je dužna da je, s potrebnim spisima, dostavi nadležnom sudu u roku od 24 časa od prijema. Vrhovni sud ima obavezu da odluku donese najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. Bez obzira što nije izričito rečeno, i u ovoj prilici se shodno primenjuju odredbe Zakona o upravnim sporovima, kao i u slučaju povrede propisa o sprovođenju parlamentarnih i predsedničkih izbora. Pošto se, po članu 52. stav 3. Ustava, zaštita izbornog prava ostvaruje „u skladu sa zakonom“, sudska zaštita pokrajinskih izbora ne može biti uređena podzakonskim aktom. Time se vređa i član 143. stav 2. Ustava, koji predviđa da se nadležnost sudova može ustanoviti samo zakonom.
U sprovođenju lokalnih izbora, sudska zaštita spada u nadležnost okružnih sudova, jer je tako određeno odredbama čl. 52. i 54. Zakona o lokalnim izborima. Tu zaštitu mogu da traže birači, kandidati za odbornike i predlagači kandidata za odbornike, podnošenjem žalbe protiv rešenja opštinske, odnosno gradske izborne komisije, kojim je njihov prigovor, zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata, odbačen ili odbijen. Žalba se podnosi u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja, a nadležni Okružni sud ima obavezu da o njoj odluči u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima, shodno primenjujući odredbe Zakona o upravnim sporovima. Odluka po žalbi je pravnosnažna i ne može se pobijati ni zahtevom za vanredno preispitivanje ni zahtevom za ponavljanje postupka.
Pošto Vrhovni sud i okružni sudovi odlučuju o povredama izbornog prava birača, kandidata za narodne poslanike, poslanike i odbornike, podnosilaca izbornih lista, pa i članova biračkog odbora kad reaguju na nepravilnosti u sprovođenju pokrajinskih izbora, nadležnost Ustavnog suda u rešavanju izbornih sporova, svedena je na nepravilnosti u postupku potvrđivanja ili uskraćivanja mandata narodnih poslanika, poslanika i odbornika, kao i na otklanjanje drugih propusta koji nisu obuhvaćeni nadležnošću redovnih sudova. U praksi Ustavnog suda takvih sporova nije bilo, ako se izuzme onaj (u predmetu broj 197/02) u kojem je zauzet stav da je „vlasnik“ mandata narodni poslanik, a ne njegova politička stranka.
Postupak odlučivanja u izbornim sporovima uređen je odredbama čl. 75. do 79. Zakona o Ustavnom sudu. On se može voditi ili po zahtevu ili po žalbi.
Legitimaciju za podnošenje zahteva imaju birač, kandidat za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika i podnosilac predloga kandidata, pod uslovom da zaštita izbornog prava nije obezbeđena pred redovnim sudom. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od okončavanja izbornog postupka koji se osporava. Jedan primerak zahteva Ustavni sud dostavlja organu koji je učinio povredu izbornog prava, s nalogom da u određenom roku dostavi odgovor, potrebne akte i dokumentaciju. Ako se utvrdi postojanje nepravilnosti koja je uticala na izborni rezultat, Ustavni sud poništava izborni postupak, odnosno deo tog postupka i nalaže njegovo ponavljanje u roku od 10 dana od dostavljanja odluke.
Legitimaciju za podnošenje žalbe imaju kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata, ali samo kad pobijaju odluku parlamenta o potvrđivanju mandata. Žalba se podnosi u roku od 15 dana od okončanja izbornog postupka, predaje se organu čija se odluka pobija, koji je dužan da je u roku od 24 časa dostavi Ustavnom sudu zajedno s potrebnom dokumentacijom. U postupku po žalbi shodno se primenjuju odredbe o postupku po zahtevu.
Ustavni sud može da interveniše i po ustavnoj žalbi iz člana 170. Ustava, ukoliko je došlo do povrede ili uskraćivanja izbornog prava a nisu predviđena ili su iscrpljena pravna sredstva pred Vrhovnim ili nadležnim okružnim sudom.
Iz svega rečenog proizlazi da izborno pravo uvek uživa sudsku zaštitu. Razlike u režimu zaštite za pojedine izbore postoje, ali su manje važne od principa. „Princip je isti, sve ostalo su nijanse“. Baš kao što peva i Balašević u baladi o onom pevcu.