Vešti plivači u burnim preduzetničkim vodama

One su inteligentne, odgovorne, hrabre i – uspešne. Vlasnice i menadžeri firmi koje izvoze na zahtevna evropska tržišta, proizvode ili se bave uslužnom delatnošću, dobro „plivaju“ u poslovnim vodama koje su, po tradiciji, više naklonjene (i popunjene) muškarcima. Koliko je u Srbiji uspešnih žena koje rukovode malim i srednjim preduzećima, da li su zaista ravnopravne sa jačim polom i zašto ekonomski razvoj zemlje ubuduće mora da računa i sa potencijalom poslovnih žena – neka su od pitanja na koja smo odgovore potražili upravo među uspešnim preduzetnicama.

Vlasnice i menadžeri

Zanimljiv je podatak Agencije za privredne registre da su žene upisane kao vlasnice ili suvlasnice 16.000 firmi u Srbiji, što je petina ukupnog broja registrovanih preduzeća. Međutim, prema podacima publikovanim u knjizi Od ranjive do održive grupe, autora Sanje Popović Pantić i Miline Petrović, žene upravljaju u oko 6.700 malih (do 50 zaposlenih) i 27 srednjih preduzeća (sa više od 50 zaposlenih). I, mada su sve prisutnije u privatnom biznisu, njihov doprinos privrednom rastu ipak je potcenjen. Žene je lakše videti (i zamisliti) za katedrom, u sudnici ili za upravljačem tramvaja, a mnogo teže u privatnom preduzetništvu, gde se već u startu suočavaju sa problemom početnog ulaganja. Jedan od razloga za to leži u činjenici da su žene u Srbiji tek u 12 odsto slučajeva vlasnice nekretnina, što ih u startu diskriminiše prilikom uzimanja kredita ili obezbeđivanja finansijskih sredstava.

– Udruženje poslovnih žena pokrenulo je protekle sedmice novi ciklus nagrađivanja najuspešnijih među preduzetnicama. Nagrada Cvet uspeha za ženu zmaja, kao i prošle godine, biće dodeljena u dve kategorije – za naj model zapošljavanja i najevropskiju žensku firmu, sa ciljem da se uticaj žena na razvoj privrede učini vidljivim. Ovo Udruženje, osnovano pre deset godina, danas okuplja 120 članica – preduzetnica, žena koje žele da otpočnu sopstveni biznis, kao i onih koje zauzimaju rukovodeća mesta u institucijama za podršku malih i srednjih preduzeća.Tokom decenije rada realizovano je više od 50 projekata, a aktivnosti su uglavnom usmerene ka ženama koje su ostale bez posla i onim koje upravljaju malim firmama. Prošle godine formiran je Ženski biznis klub, koji okuplja pedesetak uspešnih vlasnica firmi prepoznatljivih i van lokalnih zajednica – objašnjava Sanja Popović Pantić, direktor Udruženja poslovnih žena.
Osmi mart je, smatraju u Udruženju, dobar povod da se o ženama progovori kao o značajnom ekonomskom resursu Srbije, čija uloga u privrednom rastu nije dovoljno vrednovana. Prema oceni Jasne Matić, državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Srbija kao mala zemlja mora da koristi sve resurse, sve društvene grupe koje mogu da doprinesu prosperitetu, kao i da razvija otvorenu ekonomiju. U modelu ekonomije zasnovanom na znanju, žene ostvaruju bolje rezultate od muškaraca u industriji usluga. Radmila Bukumirović Katić, pomoćnik ministra ekonomije, ističe da je položaj žena na tržištu rada izuzetno težak, kao i da je neophodno brže rešavanje tog problema, a preduslov za to je odgovarajući zakonski okvir. Ona podseća da je zakon o rodnoj ravnopravnosti gotovo završen, a u pripremi je novi zakon o zadrugama koji otvara nove mogućnosti zapošljavanja žena. Model zadrugarstva predstavlja izazov, baš kao i nov način udruživanja kroz klastere. Osim zakona o ravnopravnosti polova, pred Vladom Srbije će se naći i nacionalna strategija o poboljšanju položaja žena i promovisanju ravnopravnosti polova.
Olivera Popović, koordinator Udruženja poslovnih žena i suvlasnik i menadžer preduzeća PC Tech osnovanog pre 11 godina, koje se bavi informatičkom tehnologijom, ističe da je ta firma tokom prvih nekoliko godina pružala softverske usluge na domaćem tržištu, a onda su uspostavljeni kontakti sa jednom firmom u Americi koja je u međuvremenu postala deo Cisko sistema, tako da danas 60 mladih programera koji žive i rade u Beogradu čini deo razvojnog tima te velike kompanije. Oni pružaju usluge najprestižnijim svetskim klijentima. „Već od samog osnivanja suočili smo se sa ozbiljnom preprekom: kako opstati na tržištu. Kada smo krenuli u saradnju sa stranim firmama, problem je bio dokazati se, jer su stranci bili veoma nepoverljivi. Sada smo već prepoznati kao kvalitetna firma koja posluje u skladu sa srpskim zakonima, ali i sa američkim standardima,“ objašnjava za Danas Olivera Popović. Zaposleni u njenoj firmi imaju u proseku tridesetak godina. Reč je o mladim i uspešnim programerima, koji se uglavnom zapošljavaju odmah po završetku fakulteta. Iako je informatička struka godinama unazad u samom vrhu po „odlivu mozgova“, naša sagovornica naglašava da, u ovoj kompaniji, visokoobrazovani stručnjaci imaju priliku da ostanu i rade u svojoj zemlji, jer im se pružaju gotovo iste šanse kao u inostranstvu.
Ružica Đorđević, prošlogodišnja dobitnica nagrade za Naj model zapošljavanja žena, suvlasnik je i menadžer firme Intermehanika u Smederevu. Za naš list ona govori o prvim preduzetničkim koracima u poslu nimalo tipičnom za žene – mašinskoj proizvodnji. Intermehanika ima specijalizovane radionice za popravku kočionih uređaja na železničkim voznim sredstvima (vagonima, lokomotivama…), kao i za ventile za cisterne, sudove pod pritiskom, namenjene prevozu opasnih materija.
– Radeći 37 godina kao ekokonomista uspela sam da se izborim za svoje mesto među kolegama. Da li žena može da parira muškarcu u svetu privatnog biznisa, što pre svega zavisi od njene spremnosti da se nađe u toj ulozi. Za uspešno bavljenje privatnim biznisom važno je da neko poseduje liderske predispozicije. Moja porodica je smatrala da ja mogu da pokrenem novi posao, tako da je meni prepuštena ta uloga. Danas, ja svoje iskustvo prenosim svojoj deci. Ne pravim razliku između muških i ženskih poslova, ali ako žena ne uspe da ostvari sklad u porodici, neće biti uspešna ni u poslu. Žene su stub ovog društva i zato bi ih trebalo ohrabriti u nameri da budu uspešne, jer je tranzicija poljuljala njihovu sigurnost. Treba dati šansu i ženama koje su ostale bez posla, a imaju između 45 do 60 godina. S obzirom na to da imaju veliko iskustvo, one bi mogle mnogo da daju. Iako je mnogo sredstava potrošeno na rešavanje problema nezaposlenosti, mislim da način na koji je država pomagala nije pravi – naglašava Ružica Đorđević.
Kada su ona i suprug kupili preduzeće Metalac iz Korenovca kod Kovina sa četrdesetak zaposlenih, za 11 žena objektivno nije bilo posla. Ali, Đorđevići su za njih organizovali šestomesečnu edukaciju uz angažovanje dizajnera i modnog kreatora, i put tržišta krenuli su unikatni proizvodi – albumi za slike, podmetači za čaše, ukrašeni rokovnici i ramovi…
Ljubinka Karlović iz Pančeva osnovala je 1992. godine preduzeće Znak za proizvodnju radne i reklamne odeće. Ideja se, kaže, javila slučajno, kada je primetila da u vizuelnim identitetima firmi radna odeća zauzima beznačajno mesto. Zato je rešila da se upusti u proizvodnju uniformi koje, osim osećaja jednakosti kod zaposlenih, formiraju dopadljivu sliku kod poslovnog partnera.
– Nisam imala jasnu predstavu o tome koliko snage, volje, znanja i upornosti, treba da bi se ideja pretvorila u delo. Korak po korak, uz svesrdnu pomoć moje porodice, ali i zaposlenih koji su prepoznali našu zajedničku šansu da uspemo i da nam bude dobro, i svih koji su nas prihvatili kao poslovne partnere, napravila sam firmu koja sada ima sopstveni poslovni prostor opremljen prema najvišim standardima, 50 zaposlenih, poziciju na tržištu i kvalitetan proizvod – ističe Ljubinka Karlović.
Ljubinka se opredelila za „kvalitet u svakom pogledu“ od odnosa sa kupcima i dobavljačima, uslova i sredstava za rad, do krajnjeg proizvoda. U prilog tome govori i podatak da Znak poseduje najviše standarde (ISO 9001:2001,14001:2004 i OHSAS 18001) za koje je dobio sertifikate evropskog ocenjivača TUV NORD. Na pitanje šta je bilo presudno da se odluči za privatni biznis, ona kaže: „Nisam se mirila sa činjenicom da ne mogu da utičem na kvalitet sopstvenog i života svoje porodice, da pokažem koliko znam, koliko hoću i mogu da radim i da za taj rad budem adekvatno nagrađena. Nisam imala nikakav uzor, ni podršku, osim moralne. Počela sam sa iznajmljenom stolicom i telefonom, ali sam beskompromisno verovala u svoju ideju, ženski tvrdoglavo išla napred i – isplatilo se. To što sam žena nije bila olakšavajuća okolnost, pogotovu 90-tih godina kada je bilo malo žena koje su rukovodile firmama. Žena u biznisu mora da bude dvostruko upornija, strpljivija, tvrdoglavija, pa i drskija, da bi objasnila da u nekom poslu učestvuje zato što znate da ga radi, a ne zato što očekuje da je zaštite,“ ističe naša sagovornica.
Ženama koje nameravaju da uplove u vode privatnog biznisa, ona poručuje da veruju u sebe i svoje ideje, da rade na sebi, na svom proizvodu, odnosu sa saradnicima, mnogo ulažu, i da ne očekuju previše.