Rejting stranaka – SNS u prednosti

Ne mogu se izjednačavati rezultati istraživanja predizbornog mnjenja građana sa prognozom izbornih rezultata ni onda kada je istraživanje korektno izvedeno uz poštovanje naučne procedure (od projektovanja i uzorkovanja, do interpretacije nalaza), a kamoli kada su u pitanju manjkava istraživanja javnog mnjenja. Rezultati predizbornih istraživanja su samo jedan od elemenata za prognozu izbornog ishoda. Otuda, istraživači i ako se usude da daju prognozu izbora (ozbiljni istraživači, inače, to retko čine) obično navode razne ograde.

Stanje stvari pre nedelju dana, oko Blagovesti, prema našem istraživanju, slično je kao i u istraživanjima koja su vršena na mesec dana pre nekoliko prethodnih parlamentarnih izbora (model „tri trećine“).

Dve petine građana nema odgovora na pitanje o tome za koga će glasati (40 posto); „jaka“ trećina građana (36 posto) opredeljena je za dve vodeće koalicije koje predvode Srpska napredna stranka, odnosno Demokratska stranka; četvrtina građana (24 posto) naklonjena je ostalim partijama. Tako stvari izgledaju kada se uzmu u obzir svi ispitanici.

Reklo bi se, mesec dana pre izbora, da je veća neizvesnost oko toga ko će preći cenzus, nego koja će stranka osvojiti najviše glasova. Naravno, o tome ko će pobediti na izborima, ako pobednika računamo na osnovu toga koja će stranka biti nosilac formiranja nove vlasti, odlučivaće se nakon izbora (i ne dugo, ako budemo imali sreće). Ako je nekome stalo do prognoze, onda bi ona glasila ovako: obrni-osvrni, u okviru realističnih političkih opcija, o pobedniku izbora odlučuje koalicija koju predvodi Ivica Dačić.

Ukoliko u obzir uzmemo samo ispitanike koji su izričito rekli za koga bi glasali (bez da li izlaze ili ne izlaze na izbore), onda je slika znatno drukčija, pa rang lista izgleda ovako: od 100 „glasalih“, za koaliciju naprednjaka izjašnjava se 32, za koaliciju demokrata 26, za koaliciju socijalista 10, radikali 9, koalicija LDP 8, DSS 7, URS 4 i ostale stranke 4. Da podsetim da je na prošlim parlamentarnim izborima (11. maj 2008) lista „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“ osvojila 39 posto od svih važećih glasova, dok su radikali osvojili 30 posto.

Od onih koji su 2008. godine glasali za „ZES – Boris Tadić“, na mesec dana pre ovogodišnjih Đurđevdanskih izbora, 40 posto izjavljuje da će glasati za „Izbor za bolji život – Boris Tadić“, 18 posto je neodlučno, 9 posto najavljuje apstinenciju, 9 posto kaže da će glasati za naprednjake, 6 posto za Preokret…

Od onih koji su 2008. glasali za radikale Vojislava Šešelja, na ovim izborima 18 posto će opet glasati za Šešeljeve radikale, a 47 posto za naprednjake Tomislava Nikolića, od preostale trećine 11 posto je neodlučno, a 9 posto kaže da će glasati za koaliciju koju predvodi SPS.

Vredi zapaziti da je više T. Nikolić uzeo od svoje bivše stranke (posle rascepa), nego što je Tadićev sadašnji „Izbor za bolji život“ uzeo iz ondašnje Tadićeve koalicije „Za evropsku Srbiju“.

U našem istraživanju pokušali smo da razlikujemo dva tipa motivacije za izborna opredeljivanja građana. Jedan smo nazvali racionalnim, a drugi navijačkim. U racionalni izbore političkih partija uključili smo one ispitanika iza čijeg partijskog opredeljenja stoji i uverenje da data partija može uspešno da rešava sva ili većinu od tri problema sa kojima se ova zemlja suočava: ekonomski problemi, problemi socijalne politike i kriminal i korupcija. U navijački tip motivacije ubrojali smo one ispitanike koji ne prepoznaju partiju za koju će glasati među onim partijama koje bi mogle uspešno da rešavaju navedene tri grupe problema ili daju nekoherentne odgovore.

Ovakav pristup pruža dva zanimljiva zaključka. Prvi se odnosi na činjenicu da ispitanici koji su se opredelili za „male“ partije ređe svoje partije svrstavaju među one koje mogu uspešno da reše tri najveća društvena problema, za razliku od izbornih pristalica dve najveće koalicije. Ovaj nalaz upućuje na mogućnost da se sa približavanjem izbora smanjuje broj pristalica manjih partija.

Drugi zaključak se odnosi na nalaz po kojem pristalice koalicije koju vode naprednjaci u racionalnom glasanju učestvuju sa približno 25 posto, dok pristalice koalicije koju vodi DS u racionalnom glasanju učestvuju sa 30 posto. Treba pretpostaviti da insistiranje na racionalnom karakteru dalje izborne kampanje više donosi demokratama, nego naprednjacima. I obratno, usmeravanje kampanje ka biračkim emocijama, raspirivanje inače velikog nezadovoljstva građana, pozivanje na raznorazne nacionalne svetinje, populističke priče, isprazna obećanja… idu više u prilog naprednjacima a manje demokratama.