Bin Ćirjak i Bint Smajlovićka ponovo jašu. Glodurka Rotopalanke, kako čaršijski red i nalaže, na metli, a Bin Ćirjak na rasnom Crvenom Banu arapske sorte. Priča se da Atila nije silazio s konja – na kome je putovao, ratovao, jeo, spavao (gde je guzio, nije poznato ) – za Bin Ćirjaka se, pak, priča da, na podobije Biču Božijem, ne silazi sa Crvenog Bana, da na Crvenom Banu autojezdi, autojede, autospava i da sa katedre Crvenog Bana predaje neka muda umesto bubrega na Popovićperišićkinom univerzitetu, da ne kažem baš – Auto školi.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Setimo se šta je ovde juče napisano – palančanin nasrće na nemoguće da bi prikrio nesposobnost da se nosi sa mogućim. Slično postupa i Ćirjak. Budući da nije u stanju da postane „značajna ličnost“ u beogradskoj čaršiji – do čega mu je izgleda stalo – on se upušta u pokušaj diskreditacije „Filozofije palanke“, u nadi da će đilkoši koji ispijaju mlaka piva ispred seoskih prodavnica znati to da cene i da će bar ispred seoskih prodavnica biti uvažen kao autoritet.
Već sam ranije osnovano posumnjao da je rđavo pročitani Slavoj Žižek trasirao Ćirjakov pad u mentalni senkrup. Učinilo mi se još onda da se Ćirjaku učinilo da će – bude li kopirao Žižekov recept – konačno uspeti u životu. Kakav je to recept? Jednostavan, a sam po sebi nije ni loš. Ideš protiv struje, bajagi hvališ moderne baba-roge (Staljina, npr.), osipaš drvlje i kamenje na „proverene“ vrednosti i čiča miča gotova priča – eto svetske slave.
Za razliku, međutim, od Bin Ćirjakovih, Žižekova pisanija su plod filozofske spoznaje – sa kojom sam, inače, saglasan – da se u današnje vreme može filozofirati isključivo na zajebantski, pa i posprdan način, ali to je stepen (auto)refleksije (i psihologije) do kojih se Ćirjak nije vinuo. On sebe autoshvata vrlo ozbiljno, sledstveno ozbiljnim shvata i ono što napiše, a Smajlovićka ga u tome podržava i na to ga huška.
S druge, pak, strane, iako i sebe i svoja pisanija shvata (pre)ozbiljno, iako ta pisanija – na letimičan pogled – ozbiljno i izgledaju, Bin Ćirjak poslu demonizacije „Filozofije palanke“ ne pristupa na ozbiljan način, jer da pristupa, valjda bi u se gomili megabajta koje je prolio na difamaciju Konstantinovića – primetio je to Nebojša Milenković – našao makar jedan citat „iz Konstantinovića“, koji bi onda Ćirjak pobijao ili sa kojim bi se sprdao, šta mu je već volja. Ali ne! Nema tu ničega osim sistema besmislenih i kilavih strašila tipa autošovinizam, autorasizam, i sličnih kojima Bin Ćirjak zasenjuje (uspešno) sopstvenu i (neuspešno) čitalačku prostotu i prosto vapi da mu se poveruje na reč da je „Filozofija palanke“ – koju po Ćirjaku retko ko uopšte i čita – izazvala kobni razdor u srpskom „nacionalnom biću“ i posledično „nacifikovala“ Srbiju. Opstipacioni savet lekara ili farmaceuta: kenjajte uz Politiku, čitajući Bin Čirjaka. Biće vam lakše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
