Da li ste pokušali da sastavite Rubikovu kocku od izjava političara i analitičara o najtrenutnijoj, (ako do petka ne iskrsne nova) aferi o Dačiću i nekom tipu, dal s ove ili one strane zakona, i dalje visi u vazduhu. Predsednik Srbije izjavio je da je na strani Dačića. Vučić ranije izjavio da kad god je odsutan desi se neki pičvajz u Državi. Sad Vučić valjda treba da se sretne s Dačićem i da vide šta je to bilo s nekim snimcima, s kojima Tadić nema ništa i mada je, kako izjavljuje, znao da postoje od 2009. godine.
Da li uopšte razumete ijednu od afera u kojima su političari, skoro bez izuzetaka, povezani s nekim kontroverznim biznismenima? Ta lica smo nekad zvali jednostavno „mafija“, onda kad smo bili mala velika država, čiji su živi heroji bili Alija Sirotanović, husinjski rudari, Kika Bibić, Đurđica Bjedov, Čkalja, i slični mili likovi, kojoj je višenacionalna zajednica verovala bez ostatka.
Devojčica Dunja Došen Majkić je učenica Osnovne škole „Drinka Pavlović“, ima 14 godina i prva je u Srbiji u sklapanju Rubikove kocke – piramide. Kako ističe, lični rekord joj je 8,34 sekundi za klasičnu kocku, a pogledajte za koliko ju je složila gostujući u Novom danu N1 televizije. Predlažem Vučuću da devojčicu Dunju (premalu za savetnicu) obavezno konsultuje kada rešava sva ova nerešiva pitanja. Ili, ako pokušava da skapira šta se dešava u drugom najvažnijem segmentu društva (rijaliti šou programima), a sve mu to političke i šou afere, dođu na isto.
Vidim da je Kesić („24 minuta“) izjavio u intervjuu Olji Bećković da njemu „rijaliti“ ne smetaju. Zato što čovek razume logiku biznisa. Ako nešto donosi novac, naravno da će se emitovati. I ja, tehnički, mislim isto što i Kesić, što sam donekle i saopštila prošlog petka. Ali kako društvo nije stvar samo tehnike, već jako kompleksna stvračica, onda se o rijalitijima negativno izražavaju svi kojima je to posao. Tako funkcioniše država. Bezmalo svaka. Samo što u normalnim, te dve teme koje smo pomenuli nisu odskočne daske ničijem napredovanju nego im je mesto na periferiji. Kod nas, jok, ili sam centar, ili ništa.
Mene sve vreme brine potvrda moje stare teze o tome da nemamo državu već samo kulise. Da nemamo medije i političare, već samo otvarače usta. Kad se okrenete levo desno, vi nemate političara koji stoji iza nekog svog postupka. Evo sad, Tadić. I dalje, doduše, ne verujem da je to izjavio o projektu velikog praska (pomirenja) kojim se ne samo ponosio nego koji ga je dosta skupo koštao: „Projekat: Prijateljski basket s Dačićem, jer DS i SPS dele istu glavobolju, a nemaju aspirin“. Sad kaže da je to uradio pod pritiskom naroda!? Najozbiljnije razmišljam a gde sam ja tada bila. Niko me ništa nije pitao. Kad, gle, sad. Sigurna sam da će to šta je posle puklo između Ivice i Marice zauvek ostati nepoznanica, nama, Alijinim sirotanovićima.
Primetila sam i ovo: Ima analitičara koji kad Peđa Marković, novajlija u SPS, hvali Ivicu, kažu, super, a kad Toma hvali, kažu zabrinuto „ne valja“. Proroštvom ako se ne bavimo, nema dakle šanse da razumemo ni ovu, poslednju aferu. A i što bismo? Nismo razumeli nijednu do sada.
Najvažnije za kraj: U pomenutom intervjuu, Kesić „24 minuta“ kaže da se on koji nije za ukidanje rijalitija odnosi prema njima kao prema „govnetu koje zaobiđeš na ulici, umesto da ga zagledaš“. Hm? Vudi Alen bi od te rečenice napravio film. Glavni glumac (Vudi Alen) zagledao bi svako govno na ulici i hvatao beleške. Nekad otvoreno, nekad krišom bacajući pogled u pravcu predmetnog. Pisao bi o tome: ko ga je zaobišao bez zagledanja, ko je zastao, ko ga je baš svojski zagledao, kako je izgledalo, da li je govno imalo najnoviji pametni telefon, šta je vozilo, je li bio u društvu starleta, i slično… Ljudi bi se istinski smejali.
Dakle, nije da više ništa nije smešno, kako tvrdi Kesić sa B92. Gore glavu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
