Basara:Zemlja arheologa

Pomeneš li nekoga u kafanskom razgovoru – po dobru ili zlu, svejedno – uvek će se naći neki diplomac arheologije, istorije umetnosti i pročih nauka koje, po mom mišljenju, treba učiti privatno, o svom ruvu i kruvu – koji će pomenutog izbagatelisati rečenicom – ama taj nije završio fakultet.

Pomenuti možda nije nešto naročito ni mudrovao, možda je rekao „posle kiše dolazi Sunce“ ili tako nešto, ali je u svakom slučaju džaba krečio – zato što nema diplomu. Velika je žeđ za znanjem u našoj otadžbini. Sigurno vam se događalo, takođe u kafanskim razgovorima, da sagovornik – priupitaš li ga gde je neki sokak u koji ćoravim poslom moraš otići – sa autoritetom poznavaoca stvari i krajnjim prezirom kaže: „Ne znaš gde je ulica Sestre od strica braće Jugovića u Višnjičkoj banji, pa gde ti živiš?“

A ako li se drzneš pa veleučenog sagovornika priupitaš – a gde ti, druže, radiš, veleučeni će ko iz topa ispaliti – pa nigde, već dvadeset i pet godina čekam posao, majku im lopovsku, upropastiše zemlju, zapošljavaju preko veze, ja završio arheologiju, diplomirao, a posla nema. Ne znaju da cene znanje. I pročaja.

Ne dao ti Bog da sagovornika priupitaš – glava se za to ponekad gubi – može li naša zemljica sebi priuštiti 150.000 dobro plaćenih arheologa i isto toliko istoričara umetnosti, a ako ipak stisneš muda, pa diplomcu postaviš neprijatno pitanje evo ga i odgovor: Zato nam ovako i ide.

Počivši SFRJot je za takve imao keca u rukavu, a kec se zvao „referent“ – za ONO I DSZ, HTZ I PVO, za MLDB i RGDV – ne odgonetajte, sve je to bilo smućkaj pa prospi – što će reći da je „referent“ imao sobičak u nekom SOUR-u, u kome je (u zdravlju i veselju) otaljavao svoje dane i svakog prvog u mesecu primao neku platicu, što je – ako mene pitate – u datoj situaciji bio pun pogodak. Ama nije svaki arheolog hteo da bude referent, iako je mnogima nuđeno, nego je čekao „svoj posao“, za koji se „školovao“, a za koji „šira društvena zajednica nema razumevanja“. A zašto – po arheologu – nema razumevanja? Eh, zašto. Zato – kažu večiti arheolozi – što je došlo poslednje vreme u kojima neškolovane mutivode, poput moje malenkosti, „mlate pare“ i ništa ne rade, nego „kenjaju po novinama“. Tek ti ne dao Bog da arheologu postaviš pitanje – a što ti ne kenjaš po novinama i ne namlatiš pare, jer će se učenjak zdravo ucveljiti. Ja da pišem za novine? Id, more, beži. Ne znam da li vam je ovaj izlet u jugonostalgiju išta objasnio – a to mi nije ni bila namera – ali meni je malčice jasnije zašto ova zemlja sve više liči na arheološko nalazište.