Če je bio četnik

– Ima dobre butkice – rekao je tada Velja Ilić, po svedočenju učesnika skrivene kamere, merkajući ispod oka američku državnu sekretarku Medlin Olbrajt tokom jedne posete Vašingtonu.

– Ako treba da se žrtvujem za Srbiju, ja ću da nagnam babu – dodao je još pomenuti Velja, po svedočenjima očevidaca, ali taj predlog nije stavljan na glasanje pred članove srpske delegacije u Vašingtonu, većje ostao na nivou internih konsultacija.

Veljin konstruktivni predlog da učini neophodan korak i doprinese normalizaciji odnosa naše zemlje i Sjedinjenih Američkih Država tako je neslavno propao jer u srpskoj delegaciji nisu bili sigurni kakve posledice mogu biti – da li će Srbija možda opet dobiti „po tamburi“ zbog pogrešnog tumačenja Veljinog „badi lengvidža“, ili će Velja, u slučaju uspešne diplomatske akcije, morati da ostane u Vašingtonu kao kućni ljubimac. Što bi bio nenadoknadiv gubitak za naše društvo u celini.

Srpski narod nikada nije do detalja upoznat sa svim žrtvama koje su funkcioneri DOS bili spremni da podnesu radi „dobrosusedskih“ odnosa sa Amerikom, te je tako ovih dana, deceniju kasnije, u slobodarskom Čačku, došlo do izvesne pometnje u pogledu naših odnosa sa SAD koji su na veoma niskom nivou, izgleda, jerbo onomad niko u našoj vašingtonskoj delegaciji nije znao da uoči budućnost u predlogu našeg velikog vizionara.

Grupa mladih Čačana, naime, pokrenula je inicijativu da se u gradu otvori „Američki kutak“. Nešto što postoji u mnogim srpskim gradovima i služi mladima da upoznaju druge kulture potpuno besplatno, bez ikakve žrtve, na kakvu je onomad bio spreman (su)građanin Ilić.

– Šta će nam „CIA kutak“ u Čačku – urlali su protivnici ideje, a tim povodom oglasio se na Fejsbuku lokalni ogranak DSS, zaključivši da je u pitanju još jedan u nizu slučajeva zloupotrebe mladih u političke svrhe, „kome se mora stati na put“.

Nisu ništa govorili o, recimo, „zloupotrebi baba“ u političke svrhe. Valjda da se ne naljuti ovdašnji pionir „butkica diplomatije“, čovek koji u pojedinim trenucima ume da nasmeje i Koštunicu.

Nedugo pre ovog, slobodarski Čačak imao je još jednu međunarodno zapaženu ideju – da se osnivaču Vikiliksa dodeli titula počasnog građanina. U Čačku i okolini, izgleda, vlada uverenje da je Džulijan Asanžpo nacionalnosti Kubanac, a u podznaku Srbin. Pošto je ovu inicijativu pokrenulo Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva, stacionirano u Čačku. I građani su masovno počeli da se izjašnjavaju o ideji. „Mi smo za sve što je protiv Amerike“ – rekli su neki od anketiranih, opet zanemarujući potencijalnu žrtvu (su)građanina Ilića koji je još pre deceniju znao da nema života bez Amerike.

Ali je postalo jasno da bi Čačak jednoglasno podržao recimo otvaranje „Kubanskog kutka“ u centru grada.

– Če?! Kako ne bih znao… – većse nazire razdragano lice slučajno anketiranog posetioca „Kubanskog kutka“.

– Če ti je, sestro, samo ime kaže, bio jedan od prvih naših četnika ovde na Jelici. Na planiiiiniii, na Jeeeeliiiiiciii, sastaaaaliii seeee, sviiii čeeeeeetnici – i zapevao bi u mikrofon da u programu „lajv“ opiše tradicionalne veze Kube, Čačka i vojvode Gevare.

– Kastro?! Pa ne bih tačno znao, ali reklo bi se po bradi da je i on od ovih naših o'zgo – pokazao bi glavom gore, ka Jelici. „Znao sam jednog Žiku Kastra koji je štrojio, d' izvineš, kastriro, samo mu ime kaže, veprove po Preljini. Bio je mnogo dobar čovek. Otud je Kastro meni pravi car.“

U Čačku, prestonici „šumadijskog rokenrola“, izgleda, oduvek su voleli da prkose svemu i svačemu, a nemaju pojma zašto, taki im mentalitet, i nema tu ničeg lošeg, osim što se valja zapitati šta bi se, primerice, desilo da Vikiliks objavi kakvu kompromitujuću belešku o onom Velji iz Vašingtona. Godinama poznatog po veoma suptilnim metodama prema onima koji bi da otkriju kakvu njegovu tajnu. Te se da naslutiti da bi budući počasni Čačanin, Asanž, kada bi, recimo, otišao u selo Kačulice, gde se gradila privatna klinika za srce „Magistar dr Ilić“, verovatno završio u crnoj hronici kao lice sumnjivo za silovanje celog stada ovaca. Prema čemu bi optužba za silovanje dve Šveđanke bila jedna ništavna romansa. Dok bi Kastra, verovatno, nezgodni Čačani motkama i bagerima smenili kao velikog diktatora. Sve je, ipak, mnogo lepše kada je daleko.