ČEKAJUĆI GODOA

U balkanskoj krčmi „Srbija“ još cmilji svetlo. Polako hlapi vonj pijane noći i sleže se prašina sabornog moravca. Delije se igrale, igrale pa se preigrale. Pevalo se i pevalo pa promuklo. Prangijalo se i prangijalo pa zamuklo. Splasnulo veselje, nema više pravog raspoloženja, ali svi su još na dočeku…

VITEZOVI OKRUGLOG SRPSKOG STOLA

Nasred krčme, oko okruglog srpskog stola, tik uz bubnjaru, okupila se srpska vlastela, potomci kosovskih div-junaka.

U vr’ sofre zaseo Nikoliću Toma, master. Prevrnuo ćurak naopako, stalno zagleda toke na prsima kako mu stoje. Njemu uz koleno sedi verna ljuba, osnivač humanitarnog fonda „Dragica Nikolić“. Posle verne ljube, poređala se sva gospoda redom: gospodin magistar Velja Ilić, gospodin Dragan Marković Palma, gospodin Marijan Rističević, gospodin Dragan Šormaz, gospodin Žika Obretković, gospodin Murta Babić i još štagar gospode, a tu je i Draginjina sestra slatka gospođa Milanka Karić.

Sede, tako, i čekaju da se smrkne pa da polegaju…

OBER

Novi šef sale, Aleksandar Vučić, ne puši, ne pije, ne kocka se, ne laže, ne krade, ne spava, ne odmara se, ne staje – briše, čisti, riba, paje, dezinfikuje… Zdušno mu pomažu pantomimičar Aleksandar Vulin i doktor menadžmentskih nauka Nebojša Stefanović, a tu su još i medijske gromade g.g. Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević.

Vredne reduše, Kori, Maja, Zorana i Jorgovanka, propiraju sitan veš na ruke, a čauši se bakću sa advokatima, prosvetarima i studentima koji bi da nastave veselje.

Svi oni ćute, rade i čekaju šta će ober da kaže…

A ŽIVOT NE MOŽE DA ČEKA

„Život ne može da čeka!» To Čeda Bilder. Uzvrpoljio se, đa tamo. đa ’vamo, mesto ga ne drži ispod cenzusa. Iscrtao se po celom telu, ispolivo se, udesio – lepo se vidi da bi. I on i Boris Tadić eks Boris Tadić. I Mlađan Dinkić eks Mlađan Dinkić. I Dragan Đilas eks Dragan Đilas. I Marko Blagojević eks Marko Blagojević. I Nenad Prokić eks Nenad Prokić. I Mimi Oro.

Svi oni bi i čekaju koga će ober da pozove k sebi.

DRUŠTVO U ĆOŠKU

Utihnula je pesma samo za odabrano društvo u ćošku, ne odjekuju više talambasi, niti se srpska truba s Kosova čuje. Za praznim astalom, uz lojanicu, dremaju Koštunica, Šešelj, Vuk, Sanda…

Oni čekaju da prođe…

DRUŠTVO NA PODU

A narod?

Narod čeka novu 2017. Po zadatku. I – 397 reprizu „Boljeg života“.

OEBS

A Dačić?

I on čeka pa šta bude.