Ni dana bez halucinacije! Tako bi mogao da glasi moto našeg vremena. I to ne samo u nas Srbalja. Evo tu, pre neki dan, pojavila se vest da je „ugledni naučnik“ (i pročaja) obznanio senzacionalnu činjenicu da je Adolf Hitler poživeo sve tamo do hiljadu devetsto šezdeset i druge u zdravlju, veselju i – takoreći – u krugu porodice. Kasno mu izgleda došlo iz dupeta u glavu. Nadživeo je svoju zvaničnu smrt za celih sedamnaest godina. Ispravite me ako sam omašio u računu.
Nije to prvi put da Hitler preživi Drugi svetski rat, u kome je napravio poveliki pičvajz. Ali to smo do pre neku godinu saznavali iz časopisa Treće oko i Trećem oku sličnih. Bilo je čak i nekoliko filmova na tu temu. Ali odnedavno takve „proverene“ vesti prenose naše najuglednije prestoničke novine. I to na udarnim stranama. Maltene u kulturnim rubrikama. Odavno ja govorim da je na svetu previše novina i da sve te novine izlaze na prevelikom broju strana. Nema, braćo, toliko događaja koliko ima novina i strana. U Americi, recimo, novine koje se bave zagrobnim žovotima velikih ljudi zaseban su, da kažemo, entitet. Tu nema ništa istinito. Izmišljotina do izmišljotine. Pojava pčela veličine ovce i tako te stvari. Ali njihov cenjeni publiku ih kupuje potpuno svestan neistinitosti sadržaja. Čitaju to kao što se čitaju stripovi. Zabavljaju se! Utucavaju vreme.
Pre – koliko ima – godinu, dve, jedan me je đuvegija u jednoj zapadnosrbijanskoj kafani gorljivo ubeđivao da Slobodan Milošević nije umro u Ševeningenu, nego da je napravio neki dil, dobio azil u nekoj dalekoj zemlji i nastavio da živi drugo i srećno. Gotovo kao Hitler. Čovek, moram to istaći, nikada nije bio „slobista“. Pre bi se mogao uračunati u demokrate. Ali je ipak sumnjao u dobre evropske namere. Čistom spekulacijom je došao do zaključka da se Sloba nagodio sa upravom zatvora i da sada planduje na nekoj plaži. Imao je i krunski dokaz: Miloševića niko nije video mrtvog. Sanduk, tvrdio je, nije nikakav dokaz. U sanduku može da bude sve i svašta, a može da ne bude i ništa. Skrenuo sam mu pažnju da su teoretičari zavere isti dokazi podastirali i u slučaju Josipa Broza. Pa, šta, obrecnuo se đuvegija. Ni Titova smrt nikada nije dokazana. Video sam ja da tu ozbiljne rasprave nema, pa sam na kraju dilberu postavio pitanje: Šta je Miloševiće ponudio u zamenu za prevremenu slobodu? Kako šta, opet se ovaj obrecnuo, pustili su ga da bi organizovao Đinđićevu smrt. Nisam ima živaca da ga opominjem na nedoslednosti u hronologiji, ali sam se zapitao: zašto niko ne sumnja da je Đinđić mrtav?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
