Čista budalaština

Javni kuvari moraju da se uklope u magazinski format, da kuvaju tamo gde im se naredi (verovatno u nekom ćumezu sto metara od redakcije) i da redakciji budu beskrajno zahvalni što ih je udostojila pažnje. Na to je spao ovaj svet. Prava vlast je u rukama novina i magazina. Sedma sila je konačno postala svetska sila.

***

Što se tiče pisaca i pjesnika (kada govorim o toj gospodi, uvek pribegavam ijekavštini, a ne znam tačno zašto), jedna od mnoštva romantičarskih nebuloza koje su s vremenom postale aksiomi, jeste patka da su pisci i pjesnici vanvremenske, nadsvetske, suptilne dušice koje pate u okrutnom svetu materijalizma. Čista budalaština. Takozvani književni svet je prepun pokvarenjaka, propalica, sitnih vaćaroša, svakovrsnih doušnika i imbecila, a nađe se tu i poprilično klasičnih lopova. Jedan veleuvaženi srpski akademik, inače pjesnik po vokaciji, svojevremeno je hvatan u krađi nekakvih kaputa, ali se stvar nekako zataškala jer je (u to doba budući) akademik u to vreme guzio jednu istaknutu društveno-političku radnicu, inače tridesetak godina stariju od njega. U Srbiji, međutim, tradicionalno ima jako puno javnih pravobranilaca propalica. Pa da, krao je kapute, ali je i Fransoa Vijon bio problematična ličnost, a krao je i Žan Žene, pride peder. Tačno je to, obično kažem u takvim situacijama, ali lopov Žene je napisao Dnevnik lopova, a ne seriju patetičnih kupusara u kojima lamentira nad tužnim usudom francuskog narodnog bića i – što je takođe važno – nije mu padalo na pamet da od De Gola traži stan. A – što je možda i važnije – sigurno nije guzio De Golovog ministra odbrane. Ali, daleko je Francuska, Miljenko moj, ovo su Lažizemlje, Balkan je prevaziđena reč. Laž je ovde tokom vekova postala fizička sila, kao gravitacija i elektricitet. Pa sad, ako ne nađeš svoje mesto u polju lažovskih sila i ako se ne uključiš u lažovsko električno polje, za tebe nema mesta. Ali to ne-mesto je pravo mesto. Zbog gravitacije se pada, a znamo da struja ubija.

***

1.7. 2013.

Jedna od stvari koje me – pored antipušačke histerije – najviše nerviraju u EU (čiji si od juče i ti punopravni građanin) jeste idiotska, na duge staze uopšte ne bezopasna, potreba da se sve reguliše uredbama i sitničavim propisima poput, recimo, nametanja fiskalnih kasa pijačnim prodavcima. Sticajem okolnosti o tome sam negde nešto pročitao još pre nego što si to pomenuo u svom pismu.