Čistunstvo

Čitaoci sa boljim pamćenjem svakako će se prisetiti da je moja malenkost još pre nekih dvadesetak godina, dok je antipušačka histerija bila u fazi ekspres lonca, džaba krečila upozoravajući javnost na ponovni uspon fašizma, ovoga puta uvijenog u ukrasni papir brige za nacionalno zdravlje. Istorija nas, čestnejši, uči da sve akcije prečišćavanja, bilo rase, bilo vazduha, bilo – kao ovo sada – jezika, obavezno završavaju u velikom pičvajzu.

Ja, da kažemo, nisam neki naročiti psovač, naročito ne u usmenoj komunikaciji, ali kada se nekom treba u prozi ili publicistici (zasluženo) najebati majke, psovka je nezamenjiva stilska figura, kojoj je – kako stvari stoje – u matuški Rosiji odzvonilo za sva vremena. Rusko popečiteljstvo unutrašnjih dela vrlo je ozbiljno shvatilo zabranu, pa je po paprenoj ceni (750.000 dolara valjda) kupilo softver zvani Swear Bot, pomoću koga će ruski sajberpolicaji navatavati internetske psovače. Zaprećene globe uopšte nisu male ni za privatne osobe, kamo li za pravna lica. Ne znam kako je vest o ukidanju ružnih reči i bezobraznih glagolskih radnji odjeknula u ruskoj javnosti, ali u našoj – za sada – nije primljena sa oduševljenjem. Evo, recimo, moja draga koleginica, spisateljica Jelena Lengold, u čijim venama (umal ne rekoh – u čijem južnom toku) teče i ruska krv, ladno je napušila Vladimira Vladimiroviča. Neka je vala, ali čisto sumnjam da se ideja o zabrani psovanja začela u Putinovom umu, pre bih rekao da se porodila u glavi neke od njegovih visokopozicioniranih podguznih muva – pandana naših zanosača premijerskih muda na krivinama – koji boravak u vrhovima vlasti i enormne prihode pravdaju smišljanjem idiotskih projekata.

S druge strane, moskovska antipsovačka novotarija će belćim izazvati mnogo nedoumica u redovima lokalnih rusofila. Naredba iz Kremlja je pala, tu više pogovora nema, naređenje – izvršenje, ali ne lezi vraže – psovanje je neotuđivi deo našeg nacionalnog identiteta. Kako postupiti? Šta sad da se radi, što reko Černiševski. Ne znam na šta će sve to izaći. Ne znam, nadalje, kako je vest o ukidanju bezobrazluka odjeknula među našim političarima i državnicima. Vekovno prijateljstvo između Rusije i Srbije nalaže da i Beograd sledi kremaljski primer. Možda bi ga i sledio, ali gde naći 750.000 dolara za Swear Bot i gde – ako se pare i nađu – sagraditi Gulag (mi u ruskosti uvek idemo korak dalje od Rusije) za utamničenje navatanih psovača? Panoviću, da smo počem u Rusiji, ova bi te kolumna koštala 300.000 rubalja.