Čuvajmo šljivovicu!

1.7.2013

Pitam se da Hrvatska možda ne pokušava da bude veća EU od EU, kao što tradicionalno nastoji da bude katoličkija od Vatikana. Ja sam proveo dve godine na Kipru nakon njegovog pristupanja Evropskoj uniji i dobro se sećam da na trafikama nisu izdavali fiskalne račune za par kutija cigareta i jedne novine, dočim se to u Beogradu vrlo disciplinovano čini već nekoliko godina. Kad već pomenuh Beograd, treba, dragi Miljenko, da sačekaš dan – a jednom mora doći – kada će Srbija biti primljena u EU. Garantujem ti da će ti posle toga zagrebačka fešta izgledati kao svečanost povodom dvestagodišnjice Geteovog rođenja. Mi Srbi smo ipak mnogo razmetljiviji od vas Hrvata. Biće to veliki dani famozne srpske gostoljubivosti i još ozloglašenijeg kiča. A vidim da su i Hrvati, bar što se tiče jelovnika, dali sve od sebe. Pročitao sam svečani meni i mogu ti reći da je toliko predvidiv da sam ga mirne duše i ja mogao sastaviti. Sve hrvatsko jelo do hrvatskog jela. Sve hrvatsko vino do hrvatskog vina. I to iz svih regija Hrvatske. Uključujući – da li jagnjetinu, da li teletinu – ispod sača (peka), što je izbor koji će nesumnjivo izbezumiti ovdašnje patriote jer su oni duboko uvereni da je sač ekskluzivno srpski. Otimačina nacionalnog identiteta, tako će to biti protumačeno. Uzeli nam jezik, sad nam uzimaju i sač. Samo je pitanje dana kada će prisvojiti i ajvar. Ah, već su nam ga Slovenci, ako se ne varam, oteli. Čuvajmo šljivovicu! Neprijatelj nikada ne spava.

Odlično ti je poređenje sa Krležinom Pijanom novembarskom noći. Zato mi dozvoli malo fantaziranja. Kada bi me neko pitao da li bih više voleo da prisustvujem zagrebačkom tulumu iz 1918. ili ovom iz 2013, momentalno bih se odlučio za onaj iz osamnaeste, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što bih imao priliku da (eventualno) upoznam Miroslava Krležu. Uopšte, uveren sam da je čitavo ono novembarsko društvo bilo mnogo podnošljivije od ovog junskog (julskog). Kvaternik je, recimo, bar bio školovan oficir, bar nije pljačkao banke i nije bio u Legiji stranaca, nego u regularnoj vojsci. Hajde… u nekoliko regularnih vojski. A i atmosfera je – uprkos suštinski istoj bedi – bila nekako humanija. Bar si mogao da se napiješ i da pušiš do mile volje. Što, rekao bih, na nedavnoj proslavi nije bilo moguće. I – najvažnije – Krleža je mogao da potpuno nekažnjeno napravi žestok skandal.