Dan Proroka Jone

Sledstveno ću se – umesto da lamentiram nad propalom revolucijom – pozabaviti još jednim starim, ali za vešte majstore vrlo unosnim srpskim zanatom – kukumavčenjem i naricanjem. Počelo je to poodavno, opštenarodnopesničkom kuknjavom nad izgubljenom bitkom na Kosovu koja – ako je verovati trezvenim istoričarima – uopšte nije bila izgubljena. Neki kažu da je bilo 0:0, a ima ih koji tvrde da je vojska kneza (ne cara, kasnije su ga unapredili) Lazara izvojevala tesnu pobedu.

Zašto se onda kukumavčilo i zašto se još uvek kukumavči? Podozrevam da je to zbog toga što je mnogo lakše izgubiti nego pobediti, a lakši putevi su oduvek bili mamac za duhovne (i sve druge) lenjivce. Ima tu još nešto – poraz je sjajan izgovor za mnoge brljotine. Na neprijatna pitanja – zašto su nam putevi kao oranje, zašto u bolnicama nema zavoja, zašto privreda ne radi i proča – uvek se može dati odgovor: To je zato što se svet – zavidljiv na našu pravoslavnost i ćirilicu – nameračio da nam smrsi konce. Uostalom to je glupo pitanje! Zna se da mi dobijamo u ratu, a gubimo u miru. Aksiom, bato.

I takozvana Druga Srbija je ipak Srbija, što će reći da boluje od istih bolesti kao i Prva. I ona veruje u magičnu moć datuma, pa je posledično razložno očekivati da će Peti oktobar za nju vrlo brzo postati ono što je za Prvu Vidovdan. Kad smo već kod Vidovdana (i Petog oktobra) nije zgoreg podsetiti uvaženi publikum da na dan Kosovskog boja nikakvog Vidovdana nije bilo. Tog petnaestog juna u pravoslavnom kalendaru je bio prorok Amos. Vidovdan je – verovali vi ili ne – u taj kalendar upisan tek krajem XIX veka. Na intervenciju „odozgo“. Ne s neba, nego – „odozgo“, razumete valjda šta hoću da kažem!

Da li analogijom sa Vidovdanom insinuiram da se Peti oktobar nikada nije dogodio, što je sve raširenije mišljenje među demoralisanim i razočaranim petooktobarskim prevratnicima. O, ne! Daleko od toga! Daleko bilo! I te kako se dogodio. Lično sam – skupa sa stotinama hiljada drugih – bio svedok. Nevolja je, međutim, što se očekivalo da će Peti oktobar potrajati zauvek i da će pukom snagom svoje simbolike dovesti stvari u red. Budući da se to nije dogodilo – kao što ni Vidovdan nije delovao – inercija je učinila svoje i snage poraženog nenarodnog režima su se vratile na svoje položaje, sa kojih su privremeno najureni. I zato, da bi se izbegli budući nesporazumi, predlažem da se Peti oktobar ubuduće slavi kao dan proroka Jone koji pada na taj datum. To je, inače, onaj starozavetni svat koji je proveo tri dana u utrobi kita.