Do godine u SNS

Kako nadrilekari često objašnjavaju svoje tehnike specifičnim filozofskim i religijskim postavkama, tako su i njih dvojica posle dužeg većanja utvrdili da Evropa ima alternativnu medicinu, ali nema ko mi. Što i nije neko epohalno otkriće – šta bismo radili da su posle dva sata većanja izašli sa saopštenjem da je zemlja ravna ploča na leđima četiri slona. I ponudili Google Earth snimak kao dokaz. Ili da je DSS ravna daska na leđima kornjače?

Poslednji put kada su se sreli, Nikolić je još bio zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, a Koštunica premijer Srbije, i centralni zaključak tog zvaničnog sastanka nije se mnogo razlikovao od ovog alternativnog. Sve se, naime, menja sem kamenja i ubeđenja. Dvojica istaknutih kontrabioenergetičara tada su zaključili da na Kosovu valja proglasiti okupaciju u slučaju proglašenja nezavisnosti, i, koliko nas pamćenje služi, na okupirano područje poslati Andreju Mladenovića i Aleksandra Vučića da glume Prleta i Tihija.

Za 100 godina, kad se promene okolnosti u belom svetu, objasnio je tada Toma, mi ćemo dočekati pobedu i svojih pet minuta (i 16 sekundi). Samo je tada zaboravio da će on i Koštunica za 100 godina imati oko 150 godina, što pretpostavlja da će se, u najboljem slučaju, tih dana boriti sa tradicionalnim neprijateljem svega što je srpsko – Alchajmerom. Doduše, ima sumnjičavih koji tvrde da je Koštunica s Alchajmerom zaratio još o-ho-ho. Ima sve simptome ranog stadijuma: doživljava značajan gubitak pamćenja, naročito kratkoročnog, biva neorijentisan u vremenu, izgubi se u poznatoj okolini, pokazuje teškoće u donošenju odluka, nema inicijativu i motivaciju, pokazuje gubitak interesovanja za hobije i aktivnosti (citat iz brošure Svetske zdravstvene organizacije, strana 2, izdanje 2000. godine). Mada, prema istoj brošuri, Koštunica ima određene simptome i srednjeg stadijuma: može da postane veoma zaboravan kada su u pitanju skoriji događaji i imena ljudi, veoma je zavisan od drugih, pokazuje izmenjeno ponašanje kao što je lutanje i drugo, počinje da se gubi u kući i poznatoj okolini, ima halucinacije… Srećom, Toma ima svega nekoliko simptoma kasnog stadijuma: nemogućnost da prepoznaje rođake, prijatelje i poznate predmete iz nedavne prošlosti. Što, da kucnemo u drvo, znači da je zdrav, bogu hvala, jerbo praksa ne pamti da je neko preskočio simptome ranog i srednjeg stadijuma.

Brošura SZO precizira još jedan veoma zanimljivi uzročnik Alchajmera: preveliku ili premalu upotrebu mozga. Svim dobronamernim ljudima jasno je koja od ove dve opcije utiče na naša dva drugara. Ili mnogo misle a malo upotrebljavaju mozak, ili malo misle, a mnogo upotrebljavaju mozak.

E, sad, ako se odnosi u belom svetu ne promene ni za 100 godina, promeniće se sigurno za 200 godina, kad će se za srpski slučaj, bez sumnje, zainteresovati i arheolozi. Možda se zainteresuju i egiptolozi, ali im odmah treba pokazati koje dve mumije nikako da ne diraju, jer postoji legenda da su uklete. Egiptolozi su, inače, ljudi koje briga za bapske priče, te se naslućuje šta će se desiti, kada se dočepaju zabranjenih mumija, u odnosu na koje je Pandorina kutija novogodišnji paketić.

Projekat „Evropa ima alternativnu medicinu“ ne razlikuje se, faktički, mnogo od te prethodne akcije „Okupacija Kosova u 26 slika“. Samo je ovaj put Vučić konstatovao da DSS nema iste stavove ko oni o Evropi, dok je to isto ranije mislio Koštunica. To bi zbunilo i Alchajmera. Pretpostavlja se da će sledeći njihov susret po ovom redosledu i tempu verovatno biti dogodine. U Prizrenu teško, na Glavnom odboru SNS, verovatno. Svaki razumni DSS-ovac, naime, kapira da sem Evrope, i DSS konačno ima alternativu. Sa boljom perspektivom od stranke čija je najnapornija stranačka aktivnost u poslednje dve godine bila šetnja predsednika od Ulice braće Jugovića (sedište DSS) do Ulice čika Ljubine (sedište SNS). Tih 500 metara maratonca koji trči počasni krug i vickasti zaključak o alternativama, bili su svakako zabavni za vlast, mada su akteri sastanka mislili da vlastima uteraju strah u kosti. Nek pokušaju opet. Dogodine.