Državljani protiv države

 V čjom tu bilo djelo. Neka dama se vozila busom bez karte, ridže je safatale, u sve se to umešali komunalni policaji, policaji pritom upotrebili prekomernu silu – za šta će verovatno snositi odgovornost – ali šta je ispalo od švercerke? Heroina anti-Bus plus pokreta! Ženski Leh Valensa. Simbol otpora! I pročaja.

Nije dobro na duge staze napadati državu kada je u pravu, to valjda ne bi trebalo dokazivati, ali ovde se nekako ustalilo mišljenje da država nikada nije u pravu (što je čak i našoj državi nemoguće) i da je baš šik i slobodarski opljunuti državu u svakoj situaciji i svakom prilikom kada neko siroče zašilji Crven Ban. Prevoz se, načelno, mora plaćati, tu su GSB i njegov visoki pokrovitelj, država, apsolutno u pravu. Hajde da ne budem fundamentalista, ponekad se nema para, ne može se platiti uvek, a voziti se mora; i sam sam se u mladosti ovde-onde švercovao i da vam kažem – u nekoliko navrata sam i safatan, ali mi ni u snu nije padalo da se kurobecam pred ridžovanima, a još mi je manje padalo na pamet da se predstavljam kao borac za građanska prava. Zna se procedura. Daš ličnu kartu, posle nekog vremena ti stigne uplatnica, uplatiš sumu i uskoro sve prekriju ruzmarin, snegovi i šaš.

Ovim mojim razmišljanjima na ruku je išao i razgovor između poreznika i estradnih umetnika upriličen u emisiji „Da možda ne“. Koliko sam u emisiji video – a zbog stomaka nisam dugo gledao – i estradni umetnici su legitimnu nameru poreznika da im pročešljaju artije, pa da im, ako nađu višak, rebnu porezu – doživeli kao atak na umetničku slobodu, slobodu ličnosti i politički progon.

Kad smo već kod političkog progona estradnih umetnika – a vikend je, malo zajebancije nije na odmet – mogu posvedočiti da su neki političari, fakat, progonili neke estradne umetnice, ali iz sasvim drugih pobuda, a ako je tu nekog oporezivanja i bilo, onda su porezu (i to pozamašnu) plaćali nestašni političari. Osim toga, kao čovek koji pamti jednu pravu diktaturu, onu Titovu, držim da nije dobro diktaturom nazvati jedan rasklimani, ali koliko-toliko demokratski režim. Setite se šta mi je rekao onaj penzionisani napredni železničar u krčagosvkom Guduriću: Najedem se ja pod kraljem pečenja, napijem vina, pa izađem i vičem „dole kralj”, a sada, kada su ovi moji na vlasti, jedva sakupim za burek sa sirom. Imena političara progonitelja estradnih umetnica nisu navedena, ali su poznata redakciji.