DVA CVANCIKA

I čin

Kroz ponoć nemu i gusto srpsko granje probija se kolovođa SPS-a Ivica Dačić Ivek. Šunja se Ivek oko Andrićevog venca, merka prilaz, traži s koje strane da uđe. Našao. Lupa zvekirom u vrata.

Toma: (iznutra, iz dubine duše) Ko udara tako rano, u dubini noćnog mira?

Ivek: (spolja) Ja sam, Tomo… Ivek, Alekov najbolji drug.

Toma: (iznutra) Ko?

Ivek: (spolja) Otvori, bre, Tomislave, ne mogu, znači, više da džuprim na ovoj vetrometini…

Toma: (iznutra) Kakvoj vetrometini?

Ivek: (spolja) Kakvoj vetrometini? Pa zar ne vidiš da jedan, znači, duva, drugi 'ladi: đa koferče, đa banana, đa Galenika…

Toma: (otvara vrata) 'Ajd uđi da se malo ogreješ… Eno ti zastava pa se ogrni…

Ivek: (ulazi) Ovo, bre, predsoblje, Tomo! Gde, znači, da sednemo, da zamezimo, da popričamo malo ko ljudi?

Toma: (domaćinski) Izvoli, sedi ovde, na ovaj talični stiropor… A za meze nema ništa do Uskrsa i farbanih jaja…

Ivek: (seda, meškolji se – na stiroporu ostavlja trag) Pa, znači, kako žena, kako deca?

Toma: (stoji, meškolji se – nigde traga) Svi smo dobro, hvala Bogu.

Ivek: (samo sedi) A, kako ste se, znači, proveli u Bodrumu?

Toma: Ne pitaj.

Ivek: Izvini, neću više nikad…

Toma: A ti? Jesi li bio skoro na Kalemegdanu?

Ivek: Ne pitaj.

Toma: Izvini, neću više nikad…

Ivek: (ustaje, osvrče se, gleda trag na stiroporu) Baš lepo, znači, popričasmo…

Toma: Lepo…

Ivek: Mnogo mi pozdravi gospođu restauratorku…

Toma: Hvala. I ti pozdravi sve kod kuće, Tata-matu Bajata, Slavicu Lazinicu, Mrku Bekuta…

Ivek: Do skorog viđenja…

Toma: Za dve i po godine…

II čin

Kroz ponoć nemu i gusto srpsko granje probija se kolovođa. Šunja se oko Andrićevog venca, merka prilaz, traži s koje strane da uđe. Našao. Lupa zvekirom u vrata.

Iznutra: Ko udara tako rano, u dubini noćnog mira?

Spolja: To sam ja_______________________*

* Upisati po nahođenju. Alekovom.