Elite

Elem, „Dangraf“ potegao pa objavio Latinkinu knjigu „Dominanta i neželjena elita“ i – šta? Nacionalluk pao u težak amok. A zašto? Zato što su Latinka, Nikezić & proči liberali bili „nacionalno neodgovorni“. U čemu je bila suština njihove nacionalne neodgovornosti? U tome što su smatrali da bi Srbima, nastanjenim s one strane mitskih reka, bilo najrazložnije da se svoja prava (i privilegije) ostvaruju mirnim putem, unutar „institucija sistema“ ondašnjih socijalističkih državica.

 Dobrica Ćosić, Bog da mu dušu prosti – prvozastupljeni u Latinkinoj knjizi raznoraznih srbijanskih elita – poput mnogih ovdašnjih subćosića, velikosrba o tuđem trošku, nije mislio tako. I ne samo da nije mislio nego je onoliko huškao na krvoproliće. Ko biva, vi ste tu privremeno, dok se majčica Srbija ne proširi i ne uzme vas pod svoje okrilje. Sledstveno, rovarite, opstruirajte, naoružavajte se, čekajte da kucne čas… Pomenuti prekorečni Srbi su, inače, na pomenutim teritorijama bili autohtono stanovništvo, ne neki uljezi i – kad malo bolje razmislim – bolje bi uradili da su se oslonili na sopstvenu pamet umesto što su, kao omađijani, slušali nebuloze moravskih čokalija i papričara, nadaleko poznatih po prevaranstvu. A eto, nisu! Pouzdali su se u patku da majka Srbija misli o njima.

 Kako je matuška Serbija mislila o Srbima s „one strane Drine“, o tome se možete obavestiti, ne iz „piščevih“ lažljivih zapisa, nego iz knjige prote Dragomira Ubiparipovića „Ratni dnevnik sarajevskog sveštenika“. Ostao je, da ne dužim, čestiti prota sa svojom pastvom u sarajevskom karakazanu, u kome se zadesilo, ne računajući Smajlovićku, nekih 70.000 Srba. Kojima je Karadžić prilikom deobe humanitarne pomoći, poglavito hrane (43 odsto pripadalo Srbima) tu pomoć – iz „strateških“ razloga – ladno oduzimao i posle je unovčavao i trošio po beogradskim kockarnicama. Nemam dokaza, ali podozrevam da je deo krvavih para završavao i u poslovično nezasitom džepu „oca nacije“. Srbija jeste velika, ali i mala vajda uvek razveseli čoveka, znate valjda na šta mislim.

   Epilog! Umesto u projektovanu Veliku Srbiju, dobrostojeći (i još bolje pozicionirani) prekodrinci su se – ne misleći na sudbinu 70.000 sunarodnika – preselili u ovu malu (i sve manju) Srbiju i nastavljaju da huškaju i rovare. Nisu im krivi Milošević, Ćosić i izvođač zemljanih radova, Karadžić, nego Marko Nikezić, Latinka Perović i Bogdan Bogdanović. A kako bi moglo biti – da bi sreće – možete se obavestiti iz Bogdanovićevog pisma tadašnjem CK-u, ili tako nečemu, koje je Latinka Perović u celini prenela u knjizi. Da ne prepričavam. Pročitajte.