Filozofija zemljotresa

Lisabonsko tlo se toliko grčilo da se voda povukla iz gradske luke, a zatim vratila kao cunami, sa talasima od po 20 metara visine. Samo nekoliko minuta nakon prvog udara zemljotresa, usledio je i drugi udar, gotovo iste jačine. Dva sata kasnije, usledio je i treći udar. A u oblastima koje nisu bile devastirane cunamijem, pojavili su se požari koji su trajali narednih pet dana. Poginulo je oko 40.000 ljudi ili jedna petina populacije Lisabona, a uništeno je oko 85 odsto građevina, uključujući tu i raskošne palate i bogate biblioteke.

Posledice ove katastrofe bile su i širih razmera. Ovaj događaj naglo je prekinuo portugalske kolonijalne ambicije i proizveo je niz političkih kontroverzi. U kršu, vatri i vodi nestali su i svi istorijski izvori i geografski podaci o portugalskim otkrićima, poput putovanja Vaska de Game. Portugalski kralj je preživeo zemljotres, ali se do kraja života plašio zidova i zatvorenog prostora. Dvor je preseljen u kompleks šatora po brdima izvan Lisabona. Svoj današnji očaravajući izgled Lisabon duguje kataklizmi – počelo se od nule i na brisanom prostoru, a veliki trgovi i široke avenije i ulice pravljeni su kao pokušaj smanjivanja neke buduće katastrofe. Zemljotres se dogodio na verski praznik u kojem se svetkuju mrtvi, a uništene su i sve važnije crkve u gradu. Ovo je izazvalo masovnu uznemirenost i bojazan, pošto je sve tumačeno kao božja kazna. Crkva i profesionalni trgovci strahom od smrti oduvek su profitirali na tragedijama.

Pomeranje tla u Lisabonu uticalo je i na pomeranje evropske filozofije. Volter se koristio primerom ove katastrofe da bi kritički odgovorio na određene optimističke filozofije svog doba. Ovo nije najbolji od svih mogućih svetova, poručivao je Lajbnicu i njemu sličnima. Žan Žak Ruso, diveći se „plemenitom divljaku“, kritikovao je čovečanstvo koje se životom u gradovima i razvojem tehnologije otuđilo od svoje prirode. O zemljotresu u Lisabonu pisao je i Imanuel Kant, razvijajući određene koncepte u estetici i pokušavajući da razume zemljotrese na naučni način. Misao evropskog prosvetiteljstva bila je fundamentalno određena lisabonskom katastrofom. Bistrim ljudima Evrope slika zainteresovanog, svemoćnog i dobronamernog boga više nije delovala ubedljivo.

Kakve će biti filozofske posledice najnovijeg zemljotresa kod Sendaja u Japanu? Neke stvari se nisu promenile. Jedni, poput portugalskih sveštenika i teologa, i dalje govore o božjoj kazni. Drugi, posebno zastrašeni nuklearnom energijom, prate Rusoa i pozivaju na povratak čoveka „prirodnijim“ načinima egzistencije. Treći će, poput Voltera, da rasipaju pesimizam i govore o sveopštoj tragici sveta u koji smo bačeni i koji nas razbacuje okolo. Skromni nagovor ovog kolumniste bio bi ka usvajanju Kantovog pristupa tragediji. Iako je njegova teorija o zemljotresima bila pogrešna (smatrao je da su uzrokovani podzemnim vrelim gasovima), bio je to prvi sistematski pokušaj da se zemljotres objasni prirodnim, a ne natprirodnim uzrocima. Kantovi tekstovi o zemljotresima bili su najraniji primeri naučne geografije u Nemačkoj i označili su početak seizmologije kao nauke.

Naime, zapanjuje koliko čovek zapravo malo zna o zemljotresima i o Zemljinoj kori uopšte. Najčešći zemljotresi su oni koji se dogode na mestu susreta dve tektonske ploče. Jedna se trlja o drugu i pritisak raste sve dok neka od njih ne popusti. Međutim, čovek je otkrio tektonske ploče relativno nedavno – pre pedesetak godina. I dugo se opirao priznanju tog otkrića, iz posebno neobičnih razloga. Drugim rečima, ljudi duže proizvode mercedese ili dodeljuju Oskare nego što znaju da je Zemljina kora u pokretu, odnosno da se kontinenti mrdaju. Deluje blesavo, ali bolje poznajemo raspodelu materije u unutrašnjosti Sunca nego unutrašnjost Zemlje, kako je to slikovito rekao fizičar i nobelovac Ričard Fajnman. Zbog tog neznanja, zemljotrese je još uvek nemoguće predvideti. Postoje različiti modeli, naravno, ali oni se dele na loše i još lošije. Kada bi sav novac potrošen na predviđanje budućnosti bačen u ruke astrologa, numerologa, tarot majstora, mističkih proroka, vračara i ostalih prevaranata sa kristalnim kuglama ili laptopovima bio usmeren ka naučnicima i njihovom pokušaju da na prirodne, a ne natprirodne načine objasne svet – možda bismo imali neku šansu da na temelju dokaza zagrebemo u budućnost. U suprotnom, ostaje nam samo da gledamo u prazno nebo i besnu zemlju. Ako već želimo da razumemo zemljotrese i prirodne katastrofe kao nekakve opomene ili upozorenja, neka to budu opomene u vezi sa rupama u našem znanju. I poziv da ih što pre popunimo.