Gnjurci

ULOGA ŠAMARA U NAŠOJ EKONOMIJI: Koliko se sećam, Rusi su prvi put demonstrativno masovno izašli na ulice kad je ponestalo cigareta. Što se moje porodice tiče, mi ćemo to učiniti zbog mleka. Pijemo ga mnogo, a spavamo dugo. Dosta dobra kombinacija za pobrljaviti. Pa zatvorim oči. Triput ponovim: „Mirko (Cvetković) im je rekao da to više ne smeju da rade“. Ništa. Ne pomaže. Mleka nema. Saša Dragin više liči na učitelja-pripravnika nego na ministra poljoprivrede. On nas budi iz košmara podsećajući nas na nekog Gorana Ljubičića, nekad respektabilnog kupca mnogih naših mlekara, koji nije završio u Luci Beograd, kao mnogi službenici Agencije za privatizaciju – nego u Salfordu. Razlika je drastična!!! Ljubičić je privatno lice – može da završi gde hoće. Dočim Dragin filozofira o košmarima kapitalizma latinoameričkog tipa. I daje sve od sebe ne bi li osposobio Pančevačku mlekaru za konačan obračun sa Salford- monopolom. Zažmurim. Ponovim triput: „Pokazaće njima Dragin“. Ništa ne pomaže. Mleka i dalje nema. „Pa dobro, gde je taj Čume? Da im nalupa par šamara, pa da vidimo da li ima mleka!“, već halucinira jedan od mojih kućnih zavisnika. Samo Surčin Srbiju spasava. Od svih njenih Salforda. Klin se klinom izbija. A Salford Surčinom. Samo je Surčin po snazi na ravnoj nozi sa Salfordom. Na istoj talasnoj dužini. Na odgovarajućoj frekvenciji. Od istog oca. Od iste majke. Isto jezičko područje. Ista pedagoška škola.

ULOGA POLITIKE U PRODAJI NIS-a: Da li ovo što se dešava na Beogradskoj berzi znači da su Rusi NIS preplatili? Mada neki upućeni mnogo bolje od mene, tvrde da nisu nimalo iznenađeni tokom trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije, ja i dalje jesam. Tužno sam iznenađena. Zaključno sa prošlim četvrtkom oko 55.000 građana Srbije prodalo je svoje akcije u jednoj od najvećih domaćih kompanija. Njih oko 38.000 to je učinilo po garantovanoj ceni po kojoj ih je ruskom Gazpromnjeftu prodala i država (4, 8 evra po akciji), nešto više od 17.000 po ceni nižoj od garantovane. Zasad je reč o trgovini minornim udelom u NIS-u. Cena akcije kontinuirano, iz dana u dan, pada a ponuda onih koji ipak žele da svoje akcije prodaju, iz dana u dan, raste. Iz ovoga možemo zaključiti da su prvih dana akcije prodavali oni kojima je odmah potrebno 2.500 dinara, a da ih sad prodaju i oni uplašeni da neće moći da dobiju ni tih 2.500 dinara. Akcijama NIS-a očito se trguje na najnižem sadržajnom nivou. Što bi rekla direktorka Beogradske berze – kao obveznicama stare devizne štednje. Kupci nisu investitori nego špekulanti koji računaju da zarade na razlici između cene po kojoj akcije građana, zaključno sa februarom sledeće godine, moraju otkupiti Rusi, a koja iznosi 4,8 evra po akciji, i cene po kojoj je ovih dana plaćaju na Berzi. Sem spremnosti građana da akciju daju uz diskont, računa se i na rast vrednosti evra. Dobro je još jednom podsetiti da građani i zaposleni u NIS-u imaju lep paket od oko 19 odsto akcija, a da oko 29 odsto još u svom vlasništvu ima država Srbija. Tako da se ne radi o sići sasvim neinteresantnoj za veće investitore. Javna nebriga za katastrofalni start NIS-ove akcije na tržištu, pokazuje da političari i investitori smatraju da je konačna sudbina te kompanije još sasvim otvoreno pitanje. Kao što znamo čak dve dosta uticajne političke stranke – G17 plus i LDP – osporavaju cenu po kojoj je 51 odsto NIS-a prodato Rusima, a ima i predloga da se ceo energetski sporazum sa Rusima revidira. Rusija je veeelika zemlja, ali nisu male ni države čije se neraspoloženje prema energetskom „slizavanju“ Srbije i Rusije reflektuje u politici stranaka Mlađana Dinkića i Čedomira Jovanovića. Mada se ne vidi čime bi se energetska saradnja sa Rusima dala nadomestiti. Tržištu očito nije sasvim jasno ni kako će se ova domaća politička neslaganja u vezi sa energetskim poslovima odraziti na ruske investicione namere u NIS-u. A na sve to logično dolazi snažan (Demokratski) pritisak da se zapadnom investitoru omogući gradnja (konkurentske) rafinerije u Smederevu.