Bilo je „više nego“ predvidivo da će posle oslobađajuće presude uslediti dani Vojislava Šešelja koji bi – kako stvari stoje – lako mogli da se produže na godine, a možda – zašto ne – i na decenije. Nisu se megabajti na haškoj presudi još čestito ni osušili a vojvoda je – gledam ga pre neko veče kod Jugoslava Ćosića – već počeo da postavlja uslove za buduće koalicije. Pretpostavljam da uslove znate, da ne obnavljamo gradivo. Bar dok ne postane obavezna lektira.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U koalicioni obzir – blagoizjavio je Šešelj – dolazi i Oco, naravno, ukoliko ponovo okrene ćurak na radikalnu stranu (za neupućene u fenomenologiju ćurka – to je ona čupava), ali Foma Nikolajevič, iako je – bar u javnosti – mnogo ruskiji i antievropskiji od Oca, u obzir ne dolazi? Zašto je tome tako, pojma nemam. A nije ni od značaja za pripovest.
Sećate li se kad sam onomad napisao da Srbija i Hrvatska debelo zaslužuju Šešelja i sve što sa Šešeljem ide u paketu? Hteo sam da kažem – tada pomalo uvijeno, a sada ću otvoreno – da smo (uz malobrojne časne izuzetke) svi mi pomalo Šešelji, samo nemamo petlju da to javno kažemo i da u javnosti postupamo kao vojvoda, a tek nemamo petlju da za svoje šešeljstvo odrobijamo makar jednu nedelju dana. Šešelj je u svojim iracionalnim projektima, mržnjama i huškanjima na nepočinstva autentičan i iskren, a veliko je pitanje koliko su mase južnoslovenskih „demokratskih“ ibret hanuma i gospode, kad ih malo zagrebeš ispod kože, autentični u svom evropejstvu i kultivisanosti.
U pravu je – mimo običaja – bila i LJilja Smajlovićka blagonapisavši da u sveopštem zgražavanju nad šešeljoslobađajućom presudom ima mnogo licemerja. Nije li, vaistinu, licemerno što se visoki hrvatski dužnosnici ibrete nad „haškim debaklom“, istovremeno tolerišući (a možda i raspirujući) vrlo šešeljevski govor (a bogme i praksis) mržnje koji je u Hrvatskoj postao maltene mainstream i nije li – da se vratimo u našu avliju – pomalo čudno što se i (političkim, kafanskim) protivnicima vrlo evropskog, recimo, Nenada Čanka povremeno dogodi da „stanu na bananu“.
Pokazivala se i pre, a sada se samo ogolila, iluzornost naivnog/proračunatog očekivanja da će načalno prihvatanje i ispovedanje simbola evropske vere delovati na magijski način, samo od sebe, kao što deluju one andramolje protiv uroka. Takođe se pokazalo da se za „evropske vrednosti“ treba boriti, ne naravno Šešeljevim metodama, ali da sa Šešeljevom energijom, upornošću i rešenošću. Jer pazite: očekivati da će iracionalne sile ustuknuti pred racionalističkim mantrama isto je što – s čvrstom verom u pravnu državu – krenuti na letovanje, a ključ od sefa ostaviti lopovu na čuvanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
