Gorčina stereotipa, nastavak

Ta bajagi elitna gospoda (i dame) – samozvana duhovna čeda Kiša i Kovača – ko biva nikada ne bi spali tako nisko da razgovaraju sa Tadićem i Vučićem i onda mi – cenjeni publikume – iz njihovog nećkanja treba da zaključimo da su rečene dame i gospoda besprekorna i uzvišena bića zato što nipošto neće da urade nešto što od njih niko i ne traži. Hajde da mi, najpre, raščistimo ko su i šta su Boris Tadić i Aleksandar Vučić. Jesu li monstrumi? Jesu li zarazni, jesu li leprozni, da li su masovne ubice i dileri droge? Jesu li došli na vlasti vojnim udarom? Jesu li pohapsili i poubijali političke protivnike? Nisu! Dobili su svaki svoju vlast na poštenim izborima. Zašto bi onda, koji Crven Ban, bilo zazorno popričati sa njima? Da su obojica pravili greške u politici jesu, ali su greške pravili zato što su bar nešto radili ili pokušavali da urade, za razliku od elitnih bezgrešnika koji najčešće ne rade ništa osim što seruckaju po internetu.

Evo, recimo, elitni čovek, Marinko M. Vučinić – kome je Panović izgleda uvalio podebelu sinekurčinu jer se baš raspisao u Danasu – smatra i neprestano obznanjuje da ja intervjuišem političare iz niskih, koristoljubivih pobuda. Da bi mi nešto misteriozno „dao“ Boris, a Overlord na to još nešto „dodao“ i eto ti mene među tajkunima. Tako misle i mnogi koji misle da nisu Marinko M. Vučinić, ali u suštini jesu. Politike koju su vodili (i vode) Tadić i Vučiće fakat su neuspešne, ali takve su, ljubezni publikume, sve srpske politike od nastanka Srbije pa do danas. A takve su jer se srpske „elite“ – uz časne i retke izuzetke – nikada nisu uzdigle iznad ćepenačko-bakalsko-cincarskog mentaliteta ophrvanog svim zavistima, zlobama, strahovima i sumnjičavostima ovoga balkanskog vilajeta.

Ne odgovaraju ti, elito, Tadić i Vučić? Držiš, elito, da si pametnija i sposobnija od ove dvojice? Molim lepo! Organizuj se, izađi na izbore, pa ih smeni i preuzmi stvar stvar u svoje ruke. Šta te sprečava? Ko ti stoji na putu? Niko, brate! Osim tvoje lenjosti i tvog imbecilnog očekivanja da će se jednog dana pojaviti politički princ na belom konju koji će svima dati prema potrebama, a od svih tražiti da rade kad im se i koliko im se ćeifne. U iščekivanju tog dana – koji će po svemu sudeći doći tek posle Sudnjeg – nije zgoreg da eliti skrenem pažnju na jednu činjenicu. Ako ti, elito, ovdašnje državnike, kakvi su da su, posmatraš kao neljude, kao okupacionu silu i kao osobe nedostojne razgovora – što je manifestacija najopskurnijeg rasizma – nemoj se ibretiti, elito, kad ti srpski državnici s vremena na vreme surduknu Crven Ban. Što reko onaj Lotharingian iz Matrixa: Cause and effect, braćo Srbi!