Kad god Severna Koreja lansira neku raketu – a u poslednje vreme se baš odala lansiranjima – ceo svet se uspaniči i uzibreti kao da na njemu vladaju blagostanje i idilični mir i kao da je Kim Džong Un jedini šef države sumnjive psihičke stabilnosti. Meni se, uostalom, čini – mada možda i grešim – da „mladi vođa“ raspolaže sa dve psihičke stabilnosti, jednom za „po kući“, drugom „za po svetu“. Ako je Kim strinu rastrgao konj’ma na repove, a ujaka streljao protivavionskim topom, to samo znači da mu se moglo, ali to uopšte ne znači da je spreman da ode korak dalje i da raketira sestru Južnu Koreju, Japan, SAD, Rusiju – ili ko je već neprijatelj dana u Pjongjangu – zato što rečene zemlje, za razliku od vođine familije, lako mogu da mu zaprže čorbu i smrse konce.
Pre će biti – kako je to jedan vispreni analitičar postavio – da Kim Džong Un, kako se to kaže, tvrdi pazar i da okolnim svetom manipuliše na način na koji je vaktile Milošević manipulisao masama u Srbiji. Uskurče se, dakle, srpske mase, Milošević odmah počne da deli brašno i zejtin; uskurči se Kim, krene da ispaljuje rakete, a svet, šta će, kud će, promptno šalje pošiljke pirinča i zejtina i duhovi Džu-Če-a se (privremeno) smire. Ama da mu se jednog dana ne omakne, kažu strašljivci sluđeni novinčinama i televizijama serbskim. I to, fakat, može da se desi. Ali isto to može da se desi Putinu, Obami i ostalim vlasnicima nuklearnih projektila. A tek ako bi pobedio onaj Tramp, o tome ne smem ni da mislim.
Prelazimo na lokalne ibrete, među kojima Ocov razgovor sa Jelenom Karleušom i zdravstvenom paničarkom, Nadom Macurom, zauzima počasno mesto. Blagoizvoleo sam emisiju ne gledati, imao sam neka druga posla, a rado bih je bio pogledao, ali sam, onako – u prolazu i u kafanici – čuo da je to bilo „strava i užas“, „dno dna“. I pročaja. Već sam u više navrata ovde pisao da se Ocova politika u velikoj meri zasniva na proizvodnji (loše kontrolisane) masovne histerije, ali i to da Ocu ta politika odlično uspeva, jer su reakcije njegovih karadušmana takođe histerične, uz napomenu da je Ocova histerija na vlasti, sa tendencijom da tu poduže ostane, upravo zahvaljujući opozicionom histerisanju, nalik na ono Kim Džong Unovo.
I najstariji list u vaseljeni se odao teškom ibrećenju, a povodom „obaranja“ sajta Danasa, koji je meni prošao potpuno nezapaženo; sredilo se to, valjda, za sat-dva. V čjom bilo djelo? Obarač (ili obarači) Danasovog sajta ostavili su poruku u stilu – „Pozdrav od Politike“. E sad, uprkos činjenici da u Srbiji – osim možda u duševnim bolnicama – ne postoji niko ko bi pomislio da bi Politika, ma koliko posrnula, spala tako nisko da obara sajtove drugih novina i da bi – sve i da se odala obaranju sajtova – ostavila potpis, Politikin kolegijum se zdravo uzrujao i zahtevao „istragu“. Mada podozrevam da bi – da neko obori Politikin sajt – senka sumnje momentalno pala na Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
