EVO JE…
Evo je… Nujna devojana uzbibane snage a naravi pitome, još uvek jedra a već dobrano promakla… Ocvala, vele, upolovačila se, ama držeća, još se lomi u pasu i hitro nogom gazi.
A ko se ne bi satro da je onoliko svega, kao ona, preko glave preturio. I silom uzimana, i silom podavana, i milom dovođena, i nazor terana, i begenisana, i kaštigovana, i celivana, i od sveta sklanjana… Čega se sve nije nagledala i čega se sve nije naslušala. Koliko je samo mednih reči na njeno uvo prošaptano, koliko darova obećano. Koliko je puta samo pred oltar kročila, koliko puta obudavela, koliko puta bila ostavljena, najurena, osramoćena… Koliko dece je samo izrodila i sa kim sve… I evo je, opet.
Evo je oborena pogleda, nujna i pitoma, predase smerno gleda, opet prošena.
Ko li će je sad obrlatiti? Koga će ovog puta zamilovati? Kome će se sada obećati Srbija?
Ko li će je sad opkoračiti, s kim će sad zaneti i šta na svet doneti?
EVO IH…
Evo ih… Prosaca slatkih reči i umilna glasa, odavno namernih da s njenih usana celov na njih padne, da se u njezinu toplu krilu skuntore i mušku snagu svima pokažu.
Evo ga, evo, radišni mislilac i spasilac prstiju smirenih a nemirna duha, britke reči s usana ljupkih, stasiti đuvegija odlučan da sadruga za dugo nađe. Uz nogu ide mu živahni pulin, ne – Vulin je to.
Evo ga i zorni neimar u dugu zagledan. Taj tečevinu razgrađuje a ćuprije gradi, sve zarad nje. Delija je to s nebrojeno blaga, ali sve samlji. Društvo mu prave samo dva stara druga kao on što je.
Evo ga, evo, ide i veselnik bodar i vešt. U svemu vešt a najviše stići i uteći i na strašnu mestu postojati. I on s dva druga, dva domaćina – jedan za dvojicu, a drugi za trojicu vredi. Plus pošta…
Evo mladoga junoše, naočitog i čilog, vazda nemirnih ruku a čiste savesti. On davorja neprestance, ništa mu teško nije, žuri, mesto ga ne drži. Vreme je, govore, da i on malko brk omasti.
Evo još jednog mlađanog, ali njemu brk mastan odavno. Obećava, opet, da bogato, neštedimice, nevestu daruje, da je optoči srebrom i žeženim zlatom. Ali, zna ga ona, znaju ga svi ko zlu paru.
Evo i stare ljubavi. I stare i zaboravljene već. Zatajni mudrac ni tamo ni ovamo, ni levo ni desno, nigde ne bi. Do sa njom, vavek.
Evo ih još, i odovud i odonud. Sa svih našijeh strana. I ne samo našijeh.
A na njoj je da izabere, opet… Pogrešno ko i vazda…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
