Taman se malo smiriše četničko-partizanske srpske podele, kad eto ti srpskih podela na mestu na kome – bar se tako smatra – ne bi trebalo da ih bude – na zasedanju Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Arhijerejska trvenja su, predvidivo, izazvala veliku pozornost srpskih novinčina, vazda željnih jakih senzacija. Jer, pazite: vest da su se potukli Zoran Ćelo i Mile Murga, vođe navijača Rada i OFK Beograda, prolazi nezapaženo, ali hedlajn – pobili se vladika Ananije i vladika Tihon – to i te kako podiže tiraž.
Cinik bi rekao: Ako je već pristala na titulu „najvažnija institucija srpskog naroda“, crkva ne treba da se čudi što je podlegla narodnim slabostima, ali pustimo mi cinike, pogledajmo v čjom tu djelo? Pre svega, sporenja i trvenja na crkvenim saborima – ma šta se mislilo u žutarskim redakcijama – nisu nikakvo čudo ni izuzetak, pre su pravilo. U poređenju sa nekim saborima iz prošlosti pravoslavlja – na kojima su radili pajseri i pesnice i posle kojih su letele vladičanske glave – tekući Sinod deluje prilično miroljubivo. Ali ima tu i stanovitih razlika. Na drevnim saborima žučne rasprave su vođene oko suptilnih bogoslovskih pitanja, nama laicima uglavnom berazumljivih, na ovom sinodu se rasprave vode na nama, laicima, bliže teme: Koji je vladika crkvenim parama kupovao vijagru, koji je, opet, prisvojio crkvene novce. I pročaja.
Žutare ne bi bile žutare kada u svemu ne bi videle zaveru. Sledstveno je pre par dana osvanula senzacionalna vest da je u toku „rušenje patrijarha Irineja“, što će u prevodu reći – crkveni puč. Ta vest je, čestnejši bogougodnici, najobičnija patka. Bez obzira koliko neki (možda i svi) srpski arhijereji voleli da na Irinejevom prestolu vide sebe, moraće da popričekaju, jer je patrijarh naprosto doživotan. A ionako nikome nije na smetnji. Jer za razliku od srpske države u srpskoj crkvi vlada uzorna demokratija. Patrijarh, recimo, može samo da sanja o moći nad podređenima kojom raspolaže Overlord. Nije, što reko Koštunica, vlastan ni da poseti neku eparhiju pre nego što se najavi nadležnom episkopu. Sve se odluke na Sinodu donose većinom glasova. A kako se ta većina namiče, to je već filozofsko pitanje.
Ima tu i komičnih momenata. Dubara, na primer, da je smenu vladike Filareta zatražila Amerika lično. A zašto? Zato što je odlikovao Šešelja. Nisam baš siguran da je orden dodeljen Šešelju najveći Filaretov greh, a pogotovo da je to toliko greh da bi se Amerika našla pogođenom. Ako su žutare u pravu, ako je ipak u pitanju „rušenje“ patrijarha, držim da bi za Irinejevog naslednika trebalo izabrati Overlorda. On ionako živi kao monah, a rčin je čovek, pa podozrevam da bi – kao što je to učinio sa ministrima – rasprodao vladičanske mercedese, audije i džipove, pare – kako Bog zapoveda podelio sirotinji – a episkope prisilio – kad već monaški zavet nije uspeo – da se voze u škodama, fijatima i golfovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
