Jumping Jack Daniels

Uncle Keith, svetski poznat po tome što ne podnosi izveštačenost i proseravanja, bio je mnogo koncizniji. Ne treba mnogo, rekao je. Potrebno je pet žica, tri tona i jedan šupak (osoba, ne organ, prim. aut.)

Isto to – ili samo nešto malo više – potrebno je da bi se sastavila dobra vlada. Evo spiska: jedna soba, jedna sekretarica, jedna kafe-kuvarica, jedan konferencijski sto, dvadesetak stolica i dvadesetak šupaka. Ali – uvek ima neko „ali“. Pet žica i tri tona dostupni su svim šupcima ovoga sveta, šupci tu dostupnost obilato koriste, udarnički tamburaju, ali malo koji od njih napiše Jumping Jack Flash. Nemojte trčati pred rudu, ne donosite preuranjene zaključke, nije mi namera da Overlorda uporedim sa Kitom Ričardsom, a buduću vladu Srbije sa Rolingstounsima. Naprotiv! Vrlo sam kritički raspoložen. Ali na rokerski način. Ja, čestnejši moji, popečitelje vidim kao žice na električnoj gitari koje, ako se naštimuju kako bog zapoveda, daju milozvučne tonove. A ako ne – čujete i sami na šta to liči. Nevolja je u tome što naše popečiteljske žice – i to obično one najtanje – vole o sebi da misle kao o simfonijskim orkestrima, što ima izvesnog uporišta u stvarnosti, jer svaka od tih žica na „kafu, ćevapčiće i jack daniels“ troši koliko dvestotinak simfonijskih orkestara.

Vreme je da se okanemo rokerskih aluzija i da pogledamo šta je u realnom svetu potrebno da bi jedna vlada, u konkretnom slučaju naša buduća, dobro uradila svoj posao. Da li pomenutih dvadesetak vladajućih šupaka treba da budu eksperti i geniji? Jok, more. Dovoljno je da se naštimuju, što znači da se okanu večite predizbornosti i metafizike i da prilegnu na posao, kloneći se pritom – koliko je to u Srbiji moguće – populizma i publiciteta. Čudo je jedno kakve dobre rezultate donosi strpljiv i u javnosti neprimetan rad. Ali bojim se da to neće ići lako jer se ovde politički ni u šta ne računaš ako svaki dan ne pogineš za otadžbinu i ako ti svaki dan nije istorijski. I tu je, čestnejši publikume, ključna razlika između Rolingstounsa i raznoraznih vlada Srbije. Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, tu su uloge obrnute: Rolingstounsi su prilježni radnici, dočim su naši popečitelji pučki zabavljači, a za to što Rolingstounsi zvuče zabavno, a naši popečitelji jadno, krivicu ne treba svaljivati na hardver. Pet žica, tri tona i dvadeset šupaka su tu, nadohvat ruke, da vidimo šta će gitarista uraditi.