U pravu su svi koji kažu da ne samo što nemamo opoziciju, mi u Srbiji, u javnom prostoru nemamo drugu stranu. Znam da je ova tvrdnja najveća jeres, jer se zapravo, spin-primarijusi iz petnih žila trude da nam dokažu, na svakoj temi, pa i na onim najbolnijima, kako postoje nekolike škole mišljenja. Ja, pak, ostajem privržena mišljenju običnog sveta, a lako se poznaju obični komentatori od takozvanih „botova“. Običan čovek kad komentariše na primer tekst Ljilje Smajlović „Hejteri“ u Politici, niti kudi, niti hvali autorku, njen tekst ga se gotovo i ne tiče (za razliku od botova za ili protiv). Običan čovek piše: „Nema ni hejtera. ni antihejtera, ni Vukašina Obradovića Nunsa, ni Betine namerne ili slučajne greške, nema ništa od te svađe – postoji samo jedna strana“. Citirala po sećanju.
Dakle, poginulo je sedmoro ljudi i beba. Neko je, tvrdi se, naredio da pilot uđe u maglu. Istraga mora utvrditi ko je naredio i zašto. Tačka. Za izgubljene živote ide se u zatvor , a ne može premijer Vučić da izjavi, rečenicu, čija mu nepodnošljiva lakoća,očito je, uopšte nije jasna: „Evo, ja ću da preuzmem odgovornost“. Pa? Tu je čvor, od samog početka vučićizacije srpske politike, potpuno prenebregavanje svih institucija u zemlji, potpuno privatno ponašanje o svakom političkom pitanju, gde Vučić smatra da preuzimanje „odgovornosti“ znači to što će on, navodno ili bez navodnika, šta nas se tiče, „da se žrtvuje“ (u izjavama, bar) i „prihvati krivicu“ za sve. Odgovornost je po definiciji sve suprotno od toga što Vučić radi. Odgovornost je jačanje institucija, njihove slobode i nezavisnosti u odnosu na ličnost Premijera ili ma koju ličnost. Srbiji treba odgovoran Premijer a ne Kamikaza.
Što se medijske histerije tiče, to me već prevazilazi. Ali, jedno bih primetila. Ista grupa ljudi, po društvenim mrežama i raznim sajtovima, a drugih „opinionmejkera“ i nema, koji su nakon što je dan ranije oteta devojčica spašena, rekli da je policija izmislila sama i otmicu i spašavanje, da bi došli u žižu javnosti, sutradan je ispredala i nekoliko različitih, a zapravo istih scenarija oko razloga pada helikoptera (opet da bi neko došao u žižu javnosti). Pa, može li isti razlog biti u oba slučaja, ako može mi smo onda zemlja monstruma i treba nas odvojiti od ostatka sveta. Ali kako se ne samo crna kutija helikoptera, već i medijska crna kutija, nalazi u rukama istog čoveka, nema komentara, pitajte Kamikazu za sve.
Slučaj Tasovac. Nevidljivi ministar, kritikovan, s pravom što je nevidljiv. Sad zbog „Nije za svakog“ došlo doba da izgubi glavu. A sve zarad promotivne kampanje BG Fiilharmonije i praziluka koji viri iz notne sveske. Nemam prostora za elaboraciju o „eliti“ „lažnoj i pravoj eliti“, „elitinoj eliti“, samo bih sve, koji se odjednom iz elitnih cokula prebaciše u opanke i proglasiše se braniteljima jadnog srpstva kojem, eto, Tasovac brani da idu u „Filaharmoniju“, podsetila, da su nezaboravni njihovi štosovi o seljaku Tomi iz Bajčetine koji je izjavio da sluša Vivaldija. O Palmi i Betovenu da ne pominjem. Ko je veći licemer, prosudite sami. Ne, ne branim Tasovca. O, naprotiv, i, o nikako! Ali, ovo, istine radi, procenimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
