Klipovi u točkovima

Sada nas narod potpuno smatra za strance, ne razume nijednu našu reč, nijednu misao našu, a to je pričajte šta hoćete, progres. Sada mi tako duboko preziremo narod i njegove principe da smo prema njemu puni neke nove do sada nepoznate gadljivosti. Kako smo mi sada uvereni u svoju civilizatorsku ulogu, kako s visina rešavamo pitanja… treba samo nakalemiti plodove evropske civilizacije, i pročitati dve-tri knjižice. I kako smo sada mirni, jer ni u šta ne sumnjamo i sve smo rešili i potpisali! Mi sa takvom kaplarskom samouverenošću, kao pravi narednici civilizacije stojimo pred narodom, da je prosto milina gledati: podbočeni, nonšalantnog izgleda, prodornog pogleda, gledamo i samo pljuckamo.

„Čemu bismo se mogli od tebe, neotesana seljačino, naučiti kad je nacionalnost, sveta narodnost, u stvari samo nazadnjaštvo, poreski sistem i ništa više!“ Ne činimo ustupke predrasudama molim vas!

Ovako je veliki Dostojevski opisivao dugo putovanje Katarinine i potonje, sve do polovine 19. veka, carstvujušće Rusije u Jevropu.

Trijumf Aleksandra Vučića i sledstveno tome ubrzanje našeg puta u EU, tzv. evrounijatska Srbija razumela je onako kako isključivo njoj odgovara.

Običan svet, siguran sam, shvatio je Vučićevu pobedu kao nešto „najbolje za Srbiju“, što znači da je u ovoj bari izborne podrške smeštena i ona polovina građana koja, pri izboru EU ili Kosovo, bira ovo drugo, i koja je, blede alternative EU ili Rusija, bez dileme, za ovo drugo! Dakle, najmanje u sledećih 12 meseci dok narod ne oseti boljitak ili goritak od najavljenih ekonomskih ili socijalnih reformi, sve će zavisiti isključivo od lične Vučićeve interpretacije poruke koju su mu građani poslali 16. marta. To što on bude rekao da je mislio u izbornoj kampanji kada je obećavao to što je obećao, biće jedina istina, i neće tu pomoći ničije sufliranje, prevođenje ili sašaptavanje bilo čije, makar se ono koristilo i kao ustavni glas predsednika Nikolića. Ponajmanje je za to Vučiću potrebna ta količina sitnih žbirova, zarobljenika vlastite nečiste savesti, frustriranih prevrtača, i napujdanih osvetnika koji od leta 2012, spasavajući sebe, svoju moć i sopstvene sinekure, koje su stekli pod nekim drugim režimima, vode krstaške ratove protiv pristojnog javnog sveta, targetirajući mete na kojima se još za neko vreme, diže rejting od Demokratske stranke do, evo, Sportskog društva „Partizan“.

Jer kako napisa Dostojevski: „Obuli bi svilene čarape, natukli perike, opasali špade – i misle, gotov Evropejac.“ Neće biti da je tako.