Kole ili Cane

Arhimed svoj naum nije mogao da ostvari. Merlin Monro je dobila cipele sa visokom štiklom i još ponešto, postala zvezda, ali je tragično skončala, a da li će Miodrag Kostić imati prilike da od javnog preduzeća Železnice Srbije napravi profitabilno preduzeće? Sumnjam.

Miodrag Kostić spada u najpoznatije i najuspešnije privrednike Srbije. Njegova MK grupa zapošljava više od 50.000 ljudi u 35 preduzeća koja se bave svim i svačim: šećerom, softverima, turizmom, obnovljivom energijom… U prošloj godini poslovanje MK grupe dostiglo je čak 700 miliona evra, a Kostić se visoko kotira na listi najbogatijih ljudi ovih prostora. Po Forbsu je na trećem mestu najbogatijih ljudi na Balkanu. Mada je bilo svakakvih govorkanja, zvanično protiv njega nisu pokrenute istrage. Pošten bogataš? Jel takva „pojava“ moguća u zemlji Srbiji? Sumnjam, ali pred zakonom Miodrag Kostić je čist.

Kostić u poslednje vreme sve češće pokazuje svoje altruističko lice. Nedavno je porodičnu kuću u Petrovaradinu poklonio Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, svaka čast na tome, a sada se nudi da popravi stanje u javnim preduzećima. Konkretno-Železnici. „Dajte mi Železnice Srbije i za tri godine neće im trebati ni dinar subvencija, samo da me niko od političara ne zove“, rekao je Kostić. Generalni direktor Železnica Dragoljub Simonović već mu je odgovorio da ne ide to tako lako.

Srbija će morati da reformiše javna preduzeća, smanji i ukine subvencije, čija je visina zaprepastila i samog Dominik Stros Kana, ali je teško poverovati da će se ovdašnji biznismeni uključiti u te poslove. Nema tu ni sigurne ni lake ni brze zarade, a naši biznismeni takve poslove vole. Još ako mogu da ne plate dobavljačima ili da ne isplaćuju plate i doprinose zaposlenima… Mada, Kostić tvrdi da sve plaća. A pošto protiv njega nijedna tužba nije podignuta, u njegove reči ne treba sumnjati.

Bogatstva se ne treba stideti, štaviše. Živimo u kapitalističkom sistemu, tržišnoj ekonomiji i ne treba u svakom bogatom i uspešnom poslovnom čoveku tražiti lopova. „Bolje je biti bogat nego ne biti“, poznata je i tačna izreka Alan Forda. Što više uspešnih poslovnih ljudi budemo imali, imaćemo više poslova, zaposlenih, veće plate… Ali, šta da radimo kad nas je iskustvo naučilo da je put do bogatstva često popločan sumnjivim poslovima i bliskim vezama sa političkim vrhom? Kako onda ne sumnjati u sve? „Kad čujem Vučića kako priča, razmišljam da se učlanim u SNS“, reče Kostić pre nekog vremena. I kako onda ne pomisliti da se poznati biznismen samo preporučuje novom glavnom čoveku ne bi li postao „omiljeni biznismen“ aktuelne vlasti? Draži čak i od Stanka Subotića Caneta? Kole ili Cane, dilema je to. Ali, Vučić mudro ćuti.