Letnja šema

Kako odzvonilo, Teofile, brate po peru slatki? Čitaš li ti žutare? Evo, recimo, najnovija letnja vest: neka sonda pronašla na Marsu i uslikala čovečiju butnu kost. Šta tek reći o masovnim polivanjima takozvanih selebritija ledenom vodom? Mojoj pažnji to nije promaklo, pa sam se odao istraživačkom novinarstvu. Počelo je da me kopka – zašto se poznate dame i gospoda blagoizvolevaju polivati hladnom vodom. I šta sam saznao? Polivaju se iz humanih razloga. To je deo borbe protiv neke već tamo bolesti. Što rekao gorepomenuti Teofil – hm! Nekada se ledena voda, fakat, koristila u lečenju izvesnih mentalnih poremećaja, ali je ta metoda napuštena kao nehumana i zamenjena kljukanjem „praškovima za smirenje živaca“, kako se u stara, dobra vremena tepalo bensedinima i traneksima.

Nemoj der da bi neko pomislio da se ja sprdam sa humanitarnim akcijama, pu, pu, pu, daleko bilo, ne dao Bog, ama sve mi se nešto predviđa da u aktuelnoj polivačini osim humanih ima i drugih pobuda. Dobro, de, uvek je tako na ovom svetu na kome su lepo i ružno, dobro i zlo, lično i privatno nerazmrsivo pomešani. Ali zar ovaj razdrndani svet, čestnejši đuturimi, ne nudi obilje zgodnijih prilika za samoreklamiranje? Moraju li se baš i ovakvi povodi iskoristiti za političku, umetničku i međunožnu promociju humanitarnih radnika/ca. Šta hoću da kažem ovim „međunožnu“? Eh, matori pokvarenjak video u nekoj žutari sliku starlete – da l' beše Stanija, da l' Soraja – koja se poliva ledenom vodom odevena u roze gaće i brushalter, pa sad, bajagi, morališe. Ma ne morališem. Samo ćeram komendiju. Razumem ja starletski autfit. To im je radno odelo. Kao što onomad Crvenim beretkama behu uniforme.

Ima tu, međutim, jedna stvar koja me baš onako čudi. Sa izuzetkom Čede Jovanovića, naši političari – dilberi inače zdravo skloni humanitarnom slikanju i pojavljivanju u javnosti – ovoga puta upadljivo apstiniraju. Ili je možda meni promaklo da se još neki državnik polio ledenom vodom. Šta li to, pitam se, može biti? Da nije ozbiljnost? Idi, more, beži! Pre će biti, rekao bih, da je u pitanju rđava savest. Kada bi se, počem, naši politikanti odvažili na humanitarnu polivačinu, same okolnosti bi ih navele na pomisao da tu ledena voda ne vrši posao i da bi jedini primeran gest bio da se svi, onako džumle, pospu kantom govana.