Letnja škola

 Daleko od toga. Vrlo daleko. Kad god mogu – a Bogu hvala mogu često – najradije boravim u nekom selu. A zašto? Zato što je – verovali vi meni ili ne – u selima naše zemlje ponosne mnogo manje seljaka nego u našim varošima i našoj metropoli, „evropskoj prestonici noćnog života i provoda“, čitaj – jeftinog krkanluka i kurvarluka. 

   Ovdašnji „patrioti“, bajagi, hvale na sva usta selo i seljaka, ali od sela, sa sela i od seljaka – osim u predizbornim kampanjama – beže kao đavo od krsta. Ima tu još jedna stvar. Srbija je valjda jedina seljačka zemlja – ne samo na Balkanu – u kojoj je reč „seljak“ poprimila pogrdan i posprdan karakter. Ono, fakat, biti seljak u nekadašnjoj kneževini i kraljevini Srbiji, potom u seriji kojekakvih Jugoslavija, uopšte nije bilo lako, ali – pitam ja vas – da li je u to doba bilo mnogo lakše biti seljak u Danskoj, Holandiji i ostalim seljačkim, čitaj – poljoprivrednim zemljama? Nije, međutim, moralo zauvek tako ostati, kao što nije ostalo u pomenutim evropskim „seljačkim“ zemljama. Tamo je, čestnejši čteci, seljak, to jest farmer, bogat, obrazovan čovek, gospodin koji s visoka gleda na sitnu ribu pljuckavicu, vlažni san ovdašnjih bivših seljaka – državno policajstvo, vojništvo, činovništvo i direktorstvo. Tamo je „seljak“ svoj čovek! Živi na svojoj zemlji. Proizvodi i prodaje svoju robu. Ne zavisi od političkih turbulencija! Razumete šta hoću da kažem.

  Da li zbog lenjosti, da li zbog pogrešnih politika, da li zbog mešavine svega toga, za razliku od gorepomenutih seljaštava, srpsko seljaštvo je prosperitet – umesto u motici – potražilo u – u boljem slučaju – u politici, u gorem – u fabrici. Pa šta, opet će graknuti zakerala? Njihovo pravo! Svako traži sreću tamo gde mu se navije. Svako pravo, što bi rekli pokeraši! Ali porazmislite malo o ovome. Jurnuvši zinutog dupeta sa (poteške) sigurnosti sela u (prividnu) lagodnost gradova, ambiciozni seljaci su jednim udarcem upropastili i selo i grad. U ionako jedva urbanizovane srpske gradove uneli su mentalitet sela, to jest poseljačili ih, a sela ostavili zaparložena. Naviknuti na motiku, nisu se mogli navići na modernu tehniku, a zavoleli su tehničke lagodnosti. Zbog toga su fabrike – jedna po jedna – polako propadale, pa je seljacima, to jest današnjim „građanima“, preostala samo politika. Ponovo stavite prst na čelo i razmislite o tome.