Marikina presuda

Komedijant slučaj je udesio da uoči čtenija presude potegnem na duži put, a kad sam na putu, u cilju razbijanje dosade, volim da slušam radio, što u datom slučaju – otkako se B92 prevorio u Play – znači Beograd 1. Elem, u neko doba krenu na radiju emisija zvana Talasanje, u celosti posvećena iščekivanju višnje odluke – umal ne rekoh Strašnog – Haškog suda. U cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti voditeljka je, kako to ide, u studio dovele stručne goste, dvojicu advokata, od kojih je jedan – sam se time pohvalio – vaktile bio JexSov savetenik. Što nije sasvim beznačajno za pripovest.

Bilo je u emisiji mnogo zanimljivosti, neke ću i pomenuti, ali meni je najzanimljivija bila adolescentska da kažemo, fascinacija dvaju uglednih advokata ličnošću, delom i pravničkom veštinom „gospodina doktora Šešelja“. Nije bilo lepe reči koji g.g. advokati nisu našli za Šešelja – „borca za sopstvenu stvar“ – sve usput nagađajući koliko li će haške kadije odrapiti vojvodi. U neko doba – negde na prilazima Koceljevi, opštini koju je nedavno pohodio i Oco – voditeljka je dramatičnim glasom, uzrdhtalim od snažnih emocija, srpskom narodu i senatu blagovestla da je Šešelj oslobođen po svim tačkama i da je – od sad pa nadalje – slobodan čovek.

Toliko je voditeljka bila obradovana blagom vešću da sam, grešna mi duša, u jednom trenutku pomislio da je maličice i pišnula od sreće, a ne manje obradovani bili su i gostujući advokati koji verovatno nisu pišnuli, ali su zato počeli da kenjaju. I to na veliko. Te velika pobeda! Te to sad treba iskoristiti.(Za šta?) Te moglo se to i očekivati. Što se fakat i moglo, jer su trezveni pravnici poodavno ustvrdili da optužnica protiv Šešelja stoji na klimavim nogama.

Interesantno je, između ostalog, da su i hrvatska i srpska strana presudu – svaka, naravno, iz svoje perspektive – „ocenile“ kao debakl Haškog kadiluka. A možda vas interesuje kako je ja „ocenjujem“? Isto kao i Šešelj – savršeno me za nju boli dupe. Doduše iz razloga drugačijeg od Šešeljevog. Jer pazite, sa stanovišta takozvanog opšteg dobra, maltene je nebitno da li Šešelj čami u zatvoru ili se šeta po Beogradu jer on, poput uranijuma i ostalih radiokativnih matereija, za zidove ne haje, zrači kroz njih i pustoši sve što se opustošiti može, tako da bi vojvoda – ima on smisla za humor – kao moto svoje predizborne kampanje mogao upotrebiti tizer za film Alinen protiv predatora, donekle izmenjen tako da glasi – ko god da gubi – uključujući Oca i Fomu – ja dobijam. Jer nabijam. Kod Marike, na karike.