Miloše, vraćaj se

Za razliku od beogradskog kolege, ovaj nije upao u program BBC-ja, nego se pred Overlordom pojavio – što no kaže naš narod – upremase. Ne trčite pred rudu, ovaj nije povikao „ua, pederu“, nego se poneo maltene kao engleski džentlmen i Overlordu srazmerno učtivo saopštio izvesna zakeranja. Da nevolja bude veća (i politički znakovitija) Čupko Sandulović se predstavio kao „savetnik Zorana Đinđića“. Viđi vraga su sedam binjišah! Kad se izgrednikova fotografija – umal ne rekoh poternica – munjevito pojavila u ovdašnjim novinčinama i na televizijama, odmah sam prepoznao taj dragi čupavi lik, u međuvremenu potonuli u duboki zaborav.

Rečeni Sandulović se vaktile, doista motao oko Đinđića, ali iz toga ne treba izvlačiti nikakve preuranjene zaključke. Nema ko se tih godina nije motao oko Đinđića. I retko ko od tih preduzimljivih dilbera nije bio – a da to pokojnik nije ni slutio – Đinđićev „savetnik“ ili „bliski prijatelj“. Šarena je to bila ekipa, cenjeni publikume. Da počem nije bila takva, drugu bismo mi pesmu danas pevali. Predvidivo, Overlordova propagandna mašinerija – na čelu sa Vučićevićem – od tog je budalastog incidenta napravila kosmičku dramu i ta je drama bacila u zasenak jednu drugu dramu koja se odvijala u samom srcu našeg vilajeta, u Šumadiji, u Kragujevcu.

Šta je to, dakle, bilo u Kragujevcu? Smena lokalne vlasti, eto šta. Pa šta? Živimo u demokratskom poretku. Smena vlasti je valjda normalna stvar. Fakat jeste, ali znate šta – u Kragujevcu je vaktile stolovao i moj omiljeni srpski knjaz Kodža Miloš i to je, da kažemo, ostavilo snažan uticaj na kragujevačku političku misao. Nije bez neke što je i naš aktuelni džumhurbaškan rodom iz kragujevačke nahije. Otuda je još manje čudno što je – sledeći Kodžinu praksu – džumhurbaškan poželeo da na mestu kragujevačkog valije vidi sina Radomira. Eh, ko ne bi poželeo da bude predsednik republike, a da mu predsednik matične opštine bude sin. Ostaje nam da se nadamo da Radomire neće aktivirati onu čuvenu kragujevačku krušku i da će još čuvenije macke ostati u muzeju.

Ipak smo malo napredovali od Kodžinih vremena, mada ja, nadžak kakav sam, držim da smo u stvari nazadovali. Radomire nije – kao što bi Miloš uradio – obesio Verka, nego ga je smenio na način demokratski. Kako, brate slatki. Lako, eto kako. Pozatvarao ti novopečeni valija odbornike u neki Palmin hotel i tu ih držao u zaptu dok nije kucnuo čas glasanja. Kad je to procurilo u javnost, kragujevački SNS je brže-bolje izdao saopštenje da to nije zapt nego, je li, seminar. Mora da je tema seminara bila – proceduralnost u demokratiji. Ili tako nekako. Miloše, vraćaj se.