Mjauk nedelje

Lepo je pri kraju emisije rekao jedan u „program uključeni“ gledalac – ne bi bilo loše da ista ekipa gostuje u Utisku u nekoliko nastavaka, mada nisam siguran kako bi se to odrazilo na Utiskov – kako se ono kaže – rejting. Srbija se, čestnejši publikume, žestoko navukla na hiperglagoljive, jurodive, sumanute, pa bogme i sumašedše političare i političke analitičare. Oni, fakat, dižu rejting, ali snižavaju (i ponižavaju) sve ostalo. Naročito dobar ukus. Ali – što reko Černiševski – šta da se radi? Politika je – što opet neko reče – naša sudbina.

Tema, da kažemo, Utiska bila je stopedesetogodišnjica rođenja velikog komediografa Branislava Nušića, čije je delo – u tome su se Utiskovi gosti saglasili – verovatno aktuelnije nego u vreme kada je nastajalo. Vaistinu držim da je tako, pa prilažem i moju skromnu saglasnost. Ali imam i izvesne primjedbe. Da je Nušić, počem, naš savremenik, ne bi ga majci doživeo onakvu proslavu šezdesetog rođendana kakva mu je upriličena pod ondašnjim nenarodnim režimom, što će reći da je taj režim – bez obzira koliko u Nušićevim komendijama bivao izvrgnut ruglu – ipak imao toliko samozatajnosti i samorefleksije da Ben Akibi ukaže dužnu počast. U današnja vremena, kada bi se odnekud pojavio i neki srpski Molijer i kada bi taj Molijer, kao i onaj prvobitni, imao razvijenu socijalnu inteligenciju, pa se uvukao političkoj eliti u dupe, u najboljem slučaju bi mogao računati na svečanu akademiju u sali nekog Radničkog univerziteta. Koja bi mu, inače, izašla na nos. A nemojte me pitati zašto?

To je zato – Mijačje to tačno dijagnostikovao – što su današnji političari apsolutno izvan kulture i bilo kakvog kulturnog poretka, što se, konačno, lepo vidi po rezultatima njihovih politika.

Kako je emisija odmicala, postajalo mi je sve jasnije da je istorija srpske komediografije, počev od Sterije, preko Nušića zaključno sa Duškom Kovačevićem (zbog manjka prostora pominjem samo međaše), zapravo najrelevantnija istorija srpskog naroda, koja, iz razumljivih razloga, može biti napisana samo u formi manje-više crne komedije. Uzmimo jedan primer! Sterija – ne bi se li se narugao lažnim i koristoljubivim patriotima, iskuje posprdnu reč„rodoljupci“, a tu nedavno, onaj Avramović, beše li, „rodoljupcima“ prišije pozitivan predznak, pa ih konfrontira sa rodomrscima i to naziva – srpska nauka. A to što su se usred emisije iza scenografije začuli jezivi krici unezverenih mačora, samo je jedan u moru dokaza da mi živimo usred mačjeg jebališta. Taj mjauk je, uzgred, moj utisak nedelje.